Кад је долазио у Хумску, нико није зна шта од њега да очекује. Партизан је лета 2007. био на новом почетку после две неуспешне сезоне, а један од првих придошлица био је играч који уопште није био познат нашим љубитељима фудбала. Његово име звучало је тако бразилски - Жулијано Роберто Антонело. Помислили бисте да је то неки лик из латиноамеричких сапуница. Онда бисте пуцнули прстима и рекли „Жука”, па још једном „гол у дербију са завијеном руком”. Ово друго га је, поред освојених трофеја, заувек угравирало у срца навијача црно-белих.
- Најежим се и данас кад помислим на тај моменат! То је гол који ћу памтити до краја живота. Пре утакмице су ми говорили да нема шансе да играм са таквом повредом, препоручивали су ми да паузирам. Нисам никако желео да пропустим такав меч, рекао сам докторима да раде шта год желе – бандажа, масажа, било шта. Ја морам да играм. На крају сам постигао гол и то је било много важно за даљи ток првенства. Да могу да вратим време, урадио бих исто – присећа се Жука легендарног момента у телефонском разговору за наш лист.
Љубимац Партизановог југа присетио се доласка у Хумску пре 17 година. Тад су у истом прелазном року стигли Ламин Дијара и Алмами Мореира.
- Кад сам добио понуду Партизана био сам изненађен, али људи из клуба су били баш озбиљни у намери да ме доведу. Сећам се као данас. Позвали су ме да дођем и упознам град, стадион... Кад сам дошао у Србију, то је био феноменалан утисак за мене. После су ми причали како је играти за Партизан у дербију против Звезде. Нисам био нервозан пред први окршај са вечитим ривалом, само сам уживао на терену. Играо сам четири пута и ниједном нисам изгубио.
59 УТАКМИЦА одиграо је Жука за Партизан и постигао десет голова
2 ТИТУЛЕ и два купа је освојио са црно-белима
Кад се говори о Партизану ове сезоне, некадашњи везиста Парног ваљка, а сада тренер младог тима Атлетико Паранаенсеа, је приметно променио боју гласа, свестан да је ситуација врло тешка.
- Превише је осцилација, стално се иде горе-доле са формом, али и игром. Постоји много проблема у клубу око разних ствари, али играчи, навијачи и стручни штаб морају да останемо заједно. Нисам срећан кад видим како Партизан тренутно изгледа. Погледајте кошаркашке утакмице и ту атмосферу, види се заједништво. Навијачи не смеју да се раздвајају, већ да сви буду сложни зато што је Партизан само један. Тренутно није добро, али надам се да ће ствари од следеће сезоне кренути на боље. Сви морају да имају за циљ да клуб подигну на виши ниво.
Парни ваљак седам година не зна за победу над Звездом на гостујућем терену, последњи пут се то десило у сезони 2016/17. кад је било 3:1. Тај податак додатно квари ионако изобличену слику пред нови окршај у Улици Љутице Богдана.
- Играчи ће имати прилику да поправе утисак. Партизан ће тешко доћи до титуле, али сваки дерби је као прилика да се дође до трофеја. Саветујем играче да забораве на све и одиграју утакмицу због које ће их поштовати. Нека уживају, али морају бити и одговорни. Сви знају шта та утакмица значи навијачима.
Бибарс Натхо, Гајас Захид, Матеус Салдања су играчи око којих се врти игра црно-белих. Од тог тројца се очекује да буде највећа опасност по гол црвено-белих. У претходном дербију, запажене улоге имали су Гох и Алдо Калулу.
- То су играчи који морају да направе разлику. Није ме брига да ли долазе из Аргентине, Италије или друге земље, они су ту да буду превага и преузму одговорност кад је тешко. Партизан их је због тога довео. Морају да буду свесни величине клуба у којем играју и то је најважније.
После Жуке, дрес клуба из Хумске од играча из Бразила носили су, између осталих: Евертон Луиз, Клео и Леонардо. Сваки од њих је одиграо феноменално и оставио дубок траг, касније отишао у иностранство, међутим, црно-беле нису заборавили.
- Ако те Партизан доведе, то значи да вредиш, али и да су очекивања од тебе велика. Кад смо ја, Дијара и Мореира дошли, ситуација није била идеална, али смо знали шта се очекује од нас. Направљен је квалитетан тим, имали смо много самопоуздања, били гладни успеха. Толико смо желели да освојимо титулу, једва смо чекали утакмице. Долазак у Партизан ми је један од најбитнијих момената у каријери.
Није ретка ситуација да се клуб „распитује за здравље” играча из редова највећег ривала, чак се 19 пута дешавало да неки фудбалер директно пређе са једне на другу страну Топчидерског брда. Последњи који је то урадио био је Габријел Клео. Жукин сународник прешао је из Звезде у Партизан у лето 2009.
- Никад нисам добио понуду Црвене звезде, а и да јесам, уљудно бих се захвалио и само рекао да је тако нешто немогуће да се деси. Знам какав однос имам према Партизану, заувек ћу бити црно-бели. Поштујем Звезду, традицију коју има, али да играм тамо – немогуће – јасан је Жука.
НЕЗАБОРАВНА ПРОСЛАВА ТИТУЛЕ У КРУШЕВЦУ
Црно-бели су у сезони 2007/08. обезбедили титулу победом против Напретка у Крушевцу голом Ламина Дијаре. Бразилац се са осмехом присетио тих момената:
- Били смо пресрећни, како то да заборавим. Тренер Славиша Јокановић је славио заједно са нама. Сећам се колико је људи сишло на терен по завршетку утакмице, то је била лудница! И даље имам снимке славља из свлачионице. Моменти за цео живот.
ТРИ УТАКМИЦЕ НИКАД НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ
У каријери сваког играча постоје утакмице које буде посебна сећања, у случају Жуке, има их три:
- Прва је против Зрињског у Мостару. Победили смо 6:1, али био сам изненађен колико је Партизанових навијача дошло на тај меч. Друга је дерби на којем сам дао гол са повређеном руком. Трећи је меч против Фенербахчеа у Истанбулу. Имали смо прилику да уђемо у Лигу шампиона. Турци су тад имали изузетно јак тим са Алексом и Робертом Карлосом, али ми смо одиграли добро упркос поразу 1:2.
ЗАСТАВА БРАЗИЛА КАО ПОКЛОН ОД НАВИЈАЧА
Колико је Бразилац био популаран међу навијачима Партизана, говори и чињеница да је после једне утакмице у Супер лиги на поклон добио заставу Бразила.
- Није ми било јасно шта се дешава, неко ми је пришао, дао заставу и рекао да је то за мене. Знао сам колико ме навијачи поштују, али то је због свега што сам пружао на терену. Они су осећали то, није било потребе да причам о томе. Нисам био звезда или нешто слично, међутим, они су у мени видели некога ко пружа максимум. Увек сам имао добру конекцију са навијачима са Југа – сматра Жука.
ЂУКИЋ И ЈОКАНОВИЋ ТОТАЛНО ДРУГАЧИЈИ КАРАКТЕРИ
Жука је у Партизану имао прилике да сарађује са Мирославом Ђукићем и Славишом Јокановићем. За обојицу има само речи хвале:
- Два веома добра тренера, са скроз другачијим карактером. Веома су интелигентни, знали су да направе тим, ставе играче на позиције које им највише одговарају у том тренутку. Улили су нам самопоуздање и много нам помогли да постанемо бољи. Имали су велики утицај на наше каријере.
ДОВЕШЋУ СИНА У БЕОГРАД
Иако редовно прати дешавања у црно-белом табору, Бразилац још није стигао да дође у престоницу Србије:
- Много сам далеко да бих тако нешто извео, али сваке године размишљам о томе да дођем у Београд. Нисам био од кад сам отишао из Партизана. Не знам како ћу то извести, али једном ћу сигурно доћи на утакмицу. Причао сам са сином, и обећао сам му да ћу га довести у Београд. Треба да осети навијаче, клуб, то не можете знати како је док не видите.
НЕ ЧУЈЕМ СЕ СА ИВАНОМ ТОМИЋЕМ
Жука је међу црно-беле дошао у периоду кад је на месту спортског директора био Иван Томић.
- Имали смо веома добар однос, али после његовог одласка, нисмо ниједном причали. Ту је био и Гордан Петрић. Увек су ме подржавали, Иван је знао шпански и то ми је много помогло у почетку пре свега због адаптације. Био је много важан и за мене, али и остале саиграче.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
