Kad je dolazio u Humsku, niko nije zna šta od njega da očekuje. Partizan je leta 2007. bio na novom početku posle dve neuspešne sezone, a jedan od prvih pridošlica bio je igrač koji uopšte nije bio poznat našim ljubiteljima fudbala. Njegovo ime zvučalo je tako brazilski - Žulijano Roberto Antonelo. Pomislili biste da je to neki lik iz latinoameričkih sapunica. Onda biste pucnuli prstima i rekli „Žuka”, pa još jednom „gol u derbiju sa zavijenom rukom”. Ovo drugo ga je, pored osvojenih trofeja, zauvek ugraviralo u srca navijača crno-belih.
- Naježim se i danas kad pomislim na taj momenat! To je gol koji ću pamtiti do kraja života. Pre utakmice su mi govorili da nema šanse da igram sa takvom povredom, preporučivali su mi da pauziram. Nisam nikako želeo da propustim takav meč, rekao sam doktorima da rade šta god žele – bandaža, masaža, bilo šta. Ja moram da igram. Na kraju sam postigao gol i to je bilo mnogo važno za dalji tok prvenstva. Da mogu da vratim vreme, uradio bih isto – priseća se Žuka legendarnog momenta u telefonskom razgovoru za naš list.
Ljubimac Partizanovog juga prisetio se dolaska u Humsku pre 17 godina. Tad su u istom prelaznom roku stigli Lamin Dijara i Almami Moreira.
- Kad sam dobio ponudu Partizana bio sam iznenađen, ali ljudi iz kluba su bili baš ozbiljni u nameri da me dovedu. Sećam se kao danas. Pozvali su me da dođem i upoznam grad, stadion... Kad sam došao u Srbiju, to je bio fenomenalan utisak za mene. Posle su mi pričali kako je igrati za Partizan u derbiju protiv Zvezde. Nisam bio nervozan pred prvi okršaj sa večitim rivalom, samo sam uživao na terenu. Igrao sam četiri puta i nijednom nisam izgubio.
59 UTAKMICA odigrao je Žuka za Partizan i postigao deset golova
2 TITULE i dva kupa je osvojio sa crno-belima
Kad se govori o Partizanu ove sezone, nekadašnji vezista Parnog valjka, a sada trener mladog tima Atletiko Paranaensea, je primetno promenio boju glasa, svestan da je situacija vrlo teška.
- Previše je oscilacija, stalno se ide gore-dole sa formom, ali i igrom. Postoji mnogo problema u klubu oko raznih stvari, ali igrači, navijači i stručni štab moraju da ostanemo zajedno. Nisam srećan kad vidim kako Partizan trenutno izgleda. Pogledajte košarkaške utakmice i tu atmosferu, vidi se zajedništvo. Navijači ne smeju da se razdvajaju, već da svi budu složni zato što je Partizan samo jedan. Trenutno nije dobro, ali nadam se da će stvari od sledeće sezone krenuti na bolje. Svi moraju da imaju za cilj da klub podignu na viši nivo.
Parni valjak sedam godina ne zna za pobedu nad Zvezdom na gostujućem terenu, poslednji put se to desilo u sezoni 2016/17. kad je bilo 3:1. Taj podatak dodatno kvari ionako izobličenu sliku pred novi okršaj u Ulici Ljutice Bogdana.
- Igrači će imati priliku da poprave utisak. Partizan će teško doći do titule, ali svaki derbi je kao prilika da se dođe do trofeja. Savetujem igrače da zaborave na sve i odigraju utakmicu zbog koje će ih poštovati. Neka uživaju, ali moraju biti i odgovorni. Svi znaju šta ta utakmica znači navijačima.
Bibars Natho, Gajas Zahid, Mateus Saldanja su igrači oko kojih se vrti igra crno-belih. Od tog trojca se očekuje da bude najveća opasnost po gol crveno-belih. U prethodnom derbiju, zapažene uloge imali su Goh i Aldo Kalulu.
- To su igrači koji moraju da naprave razliku. Nije me briga da li dolaze iz Argentine, Italije ili druge zemlje, oni su tu da budu prevaga i preuzmu odgovornost kad je teško. Partizan ih je zbog toga doveo. Moraju da budu svesni veličine kluba u kojem igraju i to je najvažnije.
Posle Žuke, dres kluba iz Humske od igrača iz Brazila nosili su, između ostalih: Everton Luiz, Kleo i Leonardo. Svaki od njih je odigrao fenomenalno i ostavio dubok trag, kasnije otišao u inostranstvo, međutim, crno-bele nisu zaboravili.
- Ako te Partizan dovede, to znači da vrediš, ali i da su očekivanja od tebe velika. Kad smo ja, Dijara i Moreira došli, situacija nije bila idealna, ali smo znali šta se očekuje od nas. Napravljen je kvalitetan tim, imali smo mnogo samopouzdanja, bili gladni uspeha. Toliko smo želeli da osvojimo titulu, jedva smo čekali utakmice. Dolazak u Partizan mi je jedan od najbitnijih momenata u karijeri.
Nije retka situacija da se klub „raspituje za zdravlje” igrača iz redova najvećeg rivala, čak se 19 puta dešavalo da neki fudbaler direktno pređe sa jedne na drugu stranu Topčiderskog brda. Poslednji koji je to uradio bio je Gabrijel Kleo. Žukin sunarodnik prešao je iz Zvezde u Partizan u leto 2009.
- Nikad nisam dobio ponudu Crvene zvezde, a i da jesam, uljudno bih se zahvalio i samo rekao da je tako nešto nemoguće da se desi. Znam kakav odnos imam prema Partizanu, zauvek ću biti crno-beli. Poštujem Zvezdu, tradiciju koju ima, ali da igram tamo – nemoguće – jasan je Žuka.
NEZABORAVNA PROSLAVA TITULE U KRUŠEVCU
Crno-beli su u sezoni 2007/08. obezbedili titulu pobedom protiv Napretka u Kruševcu golom Lamina Dijare. Brazilac se sa osmehom prisetio tih momenata:
- Bili smo presrećni, kako to da zaboravim. Trener Slaviša Jokanović je slavio zajedno sa nama. Sećam se koliko je ljudi sišlo na teren po završetku utakmice, to je bila ludnica! I dalje imam snimke slavlja iz svlačionice. Momenti za ceo život.
TRI UTAKMICE NIKAD NEĆU ZABORAVITI
U karijeri svakog igrača postoje utakmice koje bude posebna sećanja, u slučaju Žuke, ima ih tri:
- Prva je protiv Zrinjskog u Mostaru. Pobedili smo 6:1, ali bio sam iznenađen koliko je Partizanovih navijača došlo na taj meč. Druga je derbi na kojem sam dao gol sa povređenom rukom. Treći je meč protiv Fenerbahčea u Istanbulu. Imali smo priliku da uđemo u Ligu šampiona. Turci su tad imali izuzetno jak tim sa Aleksom i Robertom Karlosom, ali mi smo odigrali dobro uprkos porazu 1:2.
ZASTAVA BRAZILA KAO POKLON OD NAVIJAČA
Koliko je Brazilac bio popularan među navijačima Partizana, govori i činjenica da je posle jedne utakmice u Super ligi na poklon dobio zastavu Brazila.
- Nije mi bilo jasno šta se dešava, neko mi je prišao, dao zastavu i rekao da je to za mene. Znao sam koliko me navijači poštuju, ali to je zbog svega što sam pružao na terenu. Oni su osećali to, nije bilo potrebe da pričam o tome. Nisam bio zvezda ili nešto slično, međutim, oni su u meni videli nekoga ko pruža maksimum. Uvek sam imao dobru konekciju sa navijačima sa Juga – smatra Žuka.
ĐUKIĆ I JOKANOVIĆ TOTALNO DRUGAČIJI KARAKTERI
Žuka je u Partizanu imao prilike da sarađuje sa Miroslavom Đukićem i Slavišom Jokanovićem. Za obojicu ima samo reči hvale:
- Dva veoma dobra trenera, sa skroz drugačijim karakterom. Veoma su inteligentni, znali su da naprave tim, stave igrače na pozicije koje im najviše odgovaraju u tom trenutku. Ulili su nam samopouzdanje i mnogo nam pomogli da postanemo bolji. Imali su veliki uticaj na naše karijere.
DOVEŠĆU SINA U BEOGRAD
Iako redovno prati dešavanja u crno-belom taboru, Brazilac još nije stigao da dođe u prestonicu Srbije:
- Mnogo sam daleko da bih tako nešto izveo, ali svake godine razmišljam o tome da dođem u Beograd. Nisam bio od kad sam otišao iz Partizana. Ne znam kako ću to izvesti, ali jednom ću sigurno doći na utakmicu. Pričao sam sa sinom, i obećao sam mu da ću ga dovesti u Beograd. Treba da oseti navijače, klub, to ne možete znati kako je dok ne vidite.
NE ČUJEM SE SA IVANOM TOMIĆEM
Žuka je među crno-bele došao u periodu kad je na mestu sportskog direktora bio Ivan Tomić.
- Imali smo veoma dobar odnos, ali posle njegovog odlaska, nismo nijednom pričali. Tu je bio i Gordan Petrić. Uvek su me podržavali, Ivan je znao španski i to mi je mnogo pomoglo u početku pre svega zbog adaptacije. Bio je mnogo važan i za mene, ali i ostale saigrače.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
