Петковић: Што пре до опстанка

Било је добрих ствари и проблема у игри Новог Пазара против Радничпког из Ниша, па се без увијања може рећи да Матићев тим треба да буде презадовољан освојеним бодом који га је оставио на позицији број девет за доигравање. У теорији то би требало да значи да је плаво–бели тим са највећим изгледима да без баража сачувају суперлигашко место. У пракси свакаква чуда смо гледали у ранијим плеј–аутима, у једном је актер био и већ прежаљени Нови Пазар, па је да све буде још луђе на крају одисеје прилично лако извукао још једну сезону у елити.

Кад је реч о тиму Славка Матића, главни утисак је да су на 20 метара од гола често знали да унесу пометњу у редове Нишлија, понекад и прекомбинују, а најчешће брзом разменом пасова дођу до полушансе или шансе. Наравно, све је то могуће кад у саставу имаш Адема Љајића. Нишлије нису налазиле формулу, а велико је питање и да ли је измишљена, по којој се у зачетку заустављају ти наоко једноставни, а тако убитачне потези. Исто тако Новопазарци до краја дуела нису нашли начин да „смире” брзог, јаког и технички доста добро поткованог Јусуфа Бамиделу.

Поред Адема Љајића, најзаслужнијег за освојени бод, али и за све оно што је красило игру Новог Пазара у добром делу утакмице, издвојио се и млади Михајло Петковић. Био је ово његов дан, налазио се тамо где играч његовог профила треба да буде, дао је гол, упутио пар добрих удараца, асистирао. Такав Петковић, опуштен и стрпљив, потребан је Новом Пазару и нашем фудбалу. Изједначујући гол у 32. минуту јесте био ствар рутине, али можда још више концентрације и жеље да се коначно буде тамо где ће доћи лопта коју мађионичарски провлачи везни ред на челу са најбољим клупским стрелцем Адемом Љајићем (осам голова). Сви који су учествовали у тој акцији од Момчиловића, преко Љајића и Шћеповића, и на крају Петковића нису направили нити један потез вишка. Зато је један тако наоко једноставан гол био леп. Био је то и први Петковићев погодак у плаво–белом дресу и други у шампионатима Србије, први након оног спектакуларног у Ивањици у дресу Партизана пре скоро две године.

- Природно је да кад лопта иде по тој страни неко прати акцију на другој стативи. Све смо то увежбавали на тренинзима – рече на почетку разговора пресрећни Петковић. - Ишао сам до краја, Шћепа је идеално вратио лопту тако да је мени остао лакши део посла. Просто је, кад имате Љајића, Суму и Шћеповића она мора да дође до места где сам био.

За Ћићка меч са Радничким је други у овом делу сезоне у којем је био стартер. Први је био у голеади против ТСЦ-а. Сад је нормално да очекује још већу минутажу у саставу какав при доласку у Нови Пазар није ни сањао да ће наћи.

- Не знам да је ико могао да претпостави какве ћемо играче имати у овој сезони. Ја нисам, а не верујем да такви постоје у Србији. Велико је задовољство за младог играча кад је на терену заједно са Љајићем, Сумом, Шћеповићем и осталима.

Оно што нико није предвидео и што није било реално је да такав тим заврши у групи кроз коју се тражи опстанак у лиги. Нови Пазар је ничим изазван сам себе препаковао у „други разред” суперлигашког фудбала, где му руку на срце ипак није било место.

- До овога није требало да дође. Сви смо разочарани, али шта је ту је. Биће ми први пут да играм плеј–аут. Много је лакше бити тамо где су најбоље екипе, оне које хоће да се надигравају. Ми смо баш такав тим, али сад смо ту где јесмо и најбитније је да што пре осигурамо опстанак – истакао је стрелац првог гола за Нови Пазар у дуелу са нишким Радничким, Михајло Петковић.