Petković: Što pre do opstanka

Bilo je dobrih stvari i problema u igri Novog Pazara protiv Radničpkog iz Niša, pa se bez uvijanja može reći da Matićev tim treba da bude prezadovoljan osvojenim bodom koji ga je ostavio na poziciji broj devet za doigravanje. U teoriji to bi trebalo da znači da je plavo–beli tim sa najvećim izgledima da bez baraža sačuvaju superligaško mesto. U praksi svakakva čuda smo gledali u ranijim plej–autima, u jednom je akter bio i već prežaljeni Novi Pazar, pa je da sve bude još luđe na kraju odiseje prilično lako izvukao još jednu sezonu u eliti.

Kad je reč o timu Slavka Matića, glavni utisak je da su na 20 metara od gola često znali da unesu pometnju u redove Nišlija, ponekad i prekombinuju, a najčešće brzom razmenom pasova dođu do polušanse ili šanse. Naravno, sve je to moguće kad u sastavu imaš Adema Ljajića. Nišlije nisu nalazile formulu, a veliko je pitanje i da li je izmišljena, po kojoj se u začetku zaustavljaju ti naoko jednostavni, a tako ubitačne potezi. Isto tako Novopazarci do kraja duela nisu našli način da „smire” brzog, jakog i tehnički dosta dobro potkovanog Jusufa Bamidelu.

Pored Adema Ljajića, najzaslužnijeg za osvojeni bod, ali i za sve ono što je krasilo igru Novog Pazara u dobrom delu utakmice, izdvojio se i mladi Mihajlo Petković. Bio je ovo njegov dan, nalazio se tamo gde igrač njegovog profila treba da bude, dao je gol, uputio par dobrih udaraca, asistirao. Takav Petković, opušten i strpljiv, potreban je Novom Pazaru i našem fudbalu. Izjednačujući gol u 32. minutu jeste bio stvar rutine, ali možda još više koncentracije i želje da se konačno bude tamo gde će doći lopta koju mađioničarski provlači vezni red na čelu sa najboljim klupskim strelcem Ademom Ljajićem (osam golova). Svi koji su učestvovali u toj akciji od Momčilovića, preko Ljajića i Šćepovića, i na kraju Petkovića nisu napravili niti jedan potez viška. Zato je jedan tako naoko jednostavan gol bio lep. Bio je to i prvi Petkovićev pogodak u plavo–belom dresu i drugi u šampionatima Srbije, prvi nakon onog spektakularnog u Ivanjici u dresu Partizana pre skoro dve godine.

- Prirodno je da kad lopta ide po toj strani neko prati akciju na drugoj stativi. Sve smo to uvežbavali na treninzima – reče na početku razgovora presrećni Petković. - Išao sam do kraja, Šćepa je idealno vratio loptu tako da je meni ostao lakši deo posla. Prosto je, kad imate Ljajića, Sumu i Šćepovića ona mora da dođe do mesta gde sam bio.

Za Ćićka meč sa Radničkim je drugi u ovom delu sezone u kojem je bio starter. Prvi je bio u goleadi protiv TSC-a. Sad je normalno da očekuje još veću minutažu u sastavu kakav pri dolasku u Novi Pazar nije ni sanjao da će naći.

- Ne znam da je iko mogao da pretpostavi kakve ćemo igrače imati u ovoj sezoni. Ja nisam, a ne verujem da takvi postoje u Srbiji. Veliko je zadovoljstvo za mladog igrača kad je na terenu zajedno sa Ljajićem, Sumom, Šćepovićem i ostalima.

Ono što niko nije predvideo i što nije bilo realno je da takav tim završi u grupi kroz koju se traži opstanak u ligi. Novi Pazar je ničim izazvan sam sebe prepakovao u „drugi razred” superligaškog fudbala, gde mu ruku na srce ipak nije bilo mesto.

- Do ovoga nije trebalo da dođe. Svi smo razočarani, ali šta je tu je. Biće mi prvi put da igram plej–aut. Mnogo je lakše biti tamo gde su najbolje ekipe, one koje hoće da se nadigravaju. Mi smo baš takav tim, ali sad smo tu gde jesmo i najbitnije je da što pre osiguramo opstanak – istakao je strelac prvog gola za Novi Pazar u duelu sa niškim Radničkim, Mihajlo Petković.