Без хиџаба у тиму Француске у Паризу 2024.

Наслоњен на реку Сену, Филмски град у Паризу познат је по филмској продукцији. Међутим, до јула, његови пространи студијски простори биће преуређени у срце олимпијског села за Олимпијске игре.

Спортисти из свих земаља и култура наћи ће се у истој трпезарији, делећи оброке и приче. То је мултикултурална раскрсница, где се људи различитих веровања и боја срећу сваке четири године.

Ипак, правила облачења за домаћине разликоваће се од правила која важе за њихове госте. Спортисти из других земаља биће слободни да носе верске симболе у олимпијском селу Париза 2024. како желе. Међутим, чланови француског тима, ако желе да се придржавају правила своје земље, не могу.

У септембру је Међународни олимпијски комитет ставио до знања да спортисти у Паризу могу представљати себе и своју веру, као и своју земљу.

- За Олимпијско село, важе правила МОК - рекао је портпарол МОК Ројтерсу. - Нема ограничења у ношењу хиџаба или било које друге верске одеће.

Међутим, француском тиму је речено нешто другачије.

Овог лета и долазак Игара у Париз биће најјаснија спортска демонстрација специфичног и поларизујућег француског концепта.

Најчешће преведен као секуларизам, лесите не тражи од Француза да одбаце верске обичаје или симболе, већ, уместо тога, да држава и јавне институције треба да буду изричито слободне од њих.

То је идеја која се жестоко оспорава у Француској, посебно у светлу низа терористичких напада током протекле деценије и паралелног буђења екстремне деснице.

Француски председник Емануел Макрон нашао се у ситуацији да поново дефинише овај термин.

- Лесит у Француској Републици значи слободу да верујете, или не верујете, могућност практиковања своје религије све док се постоји закон и ред. То значи неутралност државе. Ни на који начин не значи уклањање религије из друштва и јавног простора. Уједињена Француска цементирана је леситеом.

Закон из 2004. године покушао је да донесе мало јасноће у овај концепт, забрањујући "отворене" верске симболе у државним школама, не наводећи конкретне примере.

Иако су турбан Сика, јеврејска кипа и велики хришћански крстови протумачени као обележја која падају на погрешну страну секуларности, већина расправе фокусирала се на покрове за главу у највећој муслиманској популацији било које западноевропске земље.

У септембру, француска министарка спорта Амерли Удеа Кастера - бивша професионална тенисерка која је изгубила од Мартине Хингис на Вимблдонском јуниорском полуфиналу 1994. године - потврдила је да је француски олимпијски тим, као институција која представља и која је финансирана од стране француске јавности, обавезна да се придржава начела секуларности.

- То значи апсолутну неутралност у јавним наступима - рекла је Удеа Кастера. Француски тим неће носити хиџаб.