Бивша НБА звезда: Јокић и Дончић насамо се смеју како „возе” све остале

Никола Јокић и Лука Дончић су предалеко од америчког идеалног кошаркаша, а бију битку за МВП НБА лиге!

Мистерија за многе како наизглед неатлетски момци толико доминирају. И... то у колевци кошарке!?

Вероватно најбоље и најједноставније објашњење досад је Американцима понудио бивши НБА играч Џамал ​​Крафорд, троструки добитник награде за најбољег „шестог”. Играо је за Чикаго, Њујорк, Голден стејт, Атланту, Портланд, ЛА клиперсе, Минесоту, Феникс и Бруклин.

Говорио је у поткасту „Пивот” о начину њиховог размишљања током утакмице и прилагодљивости на све чиме противници покушавају да одвуку пажњу. Словенца је упоредио са боксерском легендом Флојдом Мејведером, а за Србина је тврдио да не игра против играча већ њиховог тренера.

- Увек кажемо да Лука игра у свом ритму, али што је посебно код њега је то што својим ритмом може да те натера да играш у његовом ритму, може да успори целу игру. Зато све види успорено, у „слоу мошуну”. Кладим се да се он и Јокић приватно смеју како „возе” све остале.

Уверљиво ће Крофорд и додаје:

- Лука не тестира само тебе, већ и твоје поверење у саиграче. Лука је професионалац од своје 15, 16 година, па је са 20 већ савладао игру. Кад је дошао, ништа ниси могао да урадиш да утичеш на њега, да га избациш из ритма без притиска. Не помаже, као Флојд Мејведер кад боксује, многи кажу да га треба притиснути, али он прикупи потребне податке, може да се прилагоди свему.

Луки, каже, не можете да скренете пажњу.

- Довољно је паметан да зна да су му потребни саиграчи и зато му је лакше да постигне кош. Постигао је 73 поена, али имао и 14 асистенција. Да је постигао 50, имао би можда три или четири асистенције јер сваки пут покушава да шутира. Али то вас доводи у ситуацију да не можете да га тестирате јер ради и једно и друго. Тиме не само да тестирате вас већ и ваше поверење у саиграче, који се свађају ко је шта требало да уради у одбрани. Лука је такав, игра сасвим другу игру

Објаснио је Крофорд, потом прешао на Јокића.

- И Џокер је такав, али ради уназад. Не игра против тебе већ против твог тренера. Не брине о противничким играчима него прати шта тренер ради и како на то може да одговори. Колико год да је доминантан, не жели да постигне кош. Вероватно га морате натерати да постигне 60 поена, јер вас неће победити на тај начин. Али довољно му је да постигне 30, 15 или 18, а не знаш одакле ће... Учиниће да изгледате глупо, погледаће вас у очи и бациће пас на другу страну да створи више простора. Уопште не жели да постигне кош, вероватно је једини доминантан играч који може да постигне скоро 30 поена у просеку и уопште не мари за кош.