Миљан Миљанић, Црногорац рођен у Битољу, по изјашњењу Србин, био је један од највећих, ако не и највећи фудбалски визионар на угашеним југословенским просторима. За све је, увек, без обзира на место и време, односно саговорника, „од Вардара до Триглава“, имао само речи добре намере, проткане љубављу. Ко је хтео да схвати то, и прими као савет, добио је шансу...
Фудбалски краљевић се не постаје преко ноћи! За круном се не трчи, она дође сама...
- У фудбалу нема непријатеља, ко тако мисли, он је у страшној заблуди. Постоје само повремени противници које треба да побиједите како би ваш ауторитет био поштован!
Ове речи легендарног Чиче, имао је ту привилегију да из комунистичке „Титове“ Југославије оде у фашистичку „Франкову“ Шпанију и води Реал Мадрид, најбољи клуб на свету, врх су „Брега мудрости“, фудбалске филозофије која и данас вреди као изворна. Ни велики новац није у стању да је реконструише.
Има нешто вредније од гомиле папира, масног од крви и лепљивог од зноја. Снага је у души.
Вицо Зељковић, председник Фудбалског савеза Босне и Херцеговине и Сергеј Барбарез, нови селектор репрезентације „Дејтонске земље“ нису филозофи, али су се попели на поменути „Миљанићев Брег“ и ујединили погледе. Шта су, заједнички, одозго видели, показаће време. Откриће и људи који су им помагали у тој авантури пењања са две стране брда, до заједничке тачке посматрања!
На конференцији за новинаре, после инаугурације за селектора фудбалског тима Босне и Херцеговине, Сергеј Барбарез није желео да прича о прошлости. Вицо Зељковић је био храбро искрен, без сујете признао, да је променио мишљење. Људски, нема шта, обојица су показали чојство!
Када би узели фудбалски кантар, који у стварности не постоји, па почели да меримо ко је кога победио – Барбарез Зељковића или обрнуто, аутоматски сви би били губитници. Фудбал највише! Јер, у том случају бавили би се тривијалним стварима, не дозвољавајући ни „иницијалу“ (то је велико почетно слово на почетку текста) дуго призиване приче да има своју функцију!
Тврдоглавост је, схватили су и Барбарез и Зељковић, мана која временом смекша и најтврђе материјале, али је људски мозак центар разборитости, дар од Свевишњег, који нас наводи на нове путеве битисања и трајања...
Шта би фудбал Босне и Херцеговине имао да су Барбарез и Зељковић наставили да ратују? Шта ће тек да добије кад се појаве они који хоће да Барбарез и Зељковић заратују?
У првом реду, као у свим оваквим и сличним случајевима, гомилу паразита, без формиране савести и свести, мишљења, карактера и чојства... Њих двојица пресекли су нит лажних осмеха, лицемерства, неповерења... Брутално су били искрени један према другом и рекли један другом шта мисле. Као прави пријатељи. А онда сели за преговарачки сто и закључили: „'ајде да ову енергију коју расипамо около ујединимо и усмеримо ка заједничком циљу!
То се у фудбалу зове визија, а у самој игри резултат из продужетака у којем су се сви уморили! Треба трајати, и истрајати...
Ово је земља у којој се, у свакој прилици, тражи „длака у јајету“, док перје, углавном, завршава у јастуцима наших снова за мирно спавање!
Ваљда смо га, за све ове године турбулетног живота, кроз разне државе, уређења и напаћена друштва довољно скупили да имамо ту привилегију да нам глава буде, уместо на пању, на удобно меканом...
Стварајмо, да би оправдали своју створеност!
Будимо људи, не тражимо ововременског изгубљеног човека међу нама.
СВИ СЕЛЕКТОРИ БИХ
Од 30. новембра 1995. године када је у Тирани самопроглашени савез, без званичног признања УЕФА и ФИФА, одиграо пријатељску утакмицу против Албаније (0:2) репрезентација БиХ је, укључујући и тазе инаугурисаног Сергеја Барбареза, имала 17 селектора међу којима су тројица са по два мандата (Фуад Музуровић, Фарук Хаџибегић и Мехо Кодро).
Фудбал у Босни и Херцеговини је уједињен 23. маја 2002. године и био је то нови почетак, тада је за човека од поверења и помирења, као селектор, изабран Блаж Слишковић. Једини који је „Змајеве“ одвео на велико такмичење био је Сафет Сушић, а једини који се побунио против Савеза, и био смењен, је Мехо Кодро. Једини странац био је Бугарин Ивајло Петев...
Сви селектори Босне и Херцеговине су: Фуад Музуровић, Џемалудин Мушовић, Фарук Хаџибегић, Мишо Смајловић, Блаж Слишковић, Фуад Музуровић, Мехо Кодро, Мирослав Блажевић, Сафет Сушић, Мехмед Баждаревић, Роберт Просинечки, Душан Бајевић, Ивајло Петев, Фарук Хаџибегић, Мехо Кодро, Саво Милошевић и Сергеј Барбарез.
СВИ ПРЕДСЕДНИЦИ БИХ
Протекторатом и телом званим „Комитет за нормализацију“ УЕФА и ФИФА су 2011. године срушиле дејтонско уређење фудбала у Босни и Херцеговини и уместо трочланог Председништва увеле институцију једног председника са два потпредседника. Уместо ротирајућих чланова, уведене су „статутарне“ функције четверогодишњег мандата.
Први председник ФС БиХ по том „комитетском“ правилу био је Сарајлија Елведин Бегић од 2012. до 2021, а данас је то Бањалучанин Вицо Зељковић.
Пре њих двојице Савез који није био уједињен са Србима и Хрватима водио је Јусуф Пушина.
Кад је уједињен фудбал у БиХ Пушина (Сарајево) је био део трочланог ротирајућег Председништва „кровног“ Савеза заједно са Миланом Јелићем (Модрича) и Иљом Доминковићем (Орашје). Касније је Пушину заменио Сулејман Чолаковић (Зеница), а Јелића након смрти Богдан Чеко (Источно Сарајево). Орашја данас нема на фудбалској мапи.
СПАХИЋ: СВЕ СЕ НЕКАКО БРЗО ОДИГРАЛО
Био је капитен који је фудбалску репрезентацију Босне и Херцеговине одвео на једино велико такмичење, светско првенство у Бразил 2014. године. Емир Спахић је на терену био бескомпромисан Борац, није штедео ни противника ни себе.
Од прошлог петка је у новој улози. Извршни одбор Фудбалског савеза БиХ именовао га је за директора репрезентативних селекција уместо некадашњег саиграча Звјездана Мисимовића, с којим је Спахић, својевремено чинио стручну комисију за избор селектора „Змајева“. Мисимовић и Спахић су се разишли у мишљењу због Сергеја Барбареза и Бугарина Ивајла Петева.
О повратку у Савез и репрезентацију Спахић је говорио на конференцији за новинаре, није крио одушевљење и срећу што је поново ту, у гнезу „Змајева“.
- Све ове се, некако, брзо догодило и одиграло, искрен да будем нисам имао времена, а ни прилику, да било како реагујем. Даћу себи мало времена како би се све ово слегло, па ћу онда на миру да причам и коментаришем ову ситуацију за мене, али и фудбал у БиХ – почео је причу Емир Спахић, новоустоличени директор репрезентација „Дејтонске земље“.
Као и нови селектор Сергеј Барбарез, директор Спахић ће на овој функцији дебитовати 3. јуна када БиХ гостује у Њукаслу код Енглеске, а шест дана после тога играће и Емполију и против актуелног европског шампиона Италије. На јесен „Змајеве“ очекују утакмице „А“ дивизије УЕФА Лиге нација, а ривали у групи су Холандија, Мађарска и Немачка.
- Планирамо да идемо плански, корак по корак, договором и дијалогом. Видећемо како ће све то да изгледа и где ће нас одвести? Надам се да ћемо ове прве гдине „зграбити“ нешто бодова и остварити неке победе, то је моја лична жеља. Пред нама су прејаки противници, велике репрезентације нас очекују, треба тражити имена која ће моћи да носе ову репрезентацију на раменима у следећем периоду – додао је Емир Спахић.
Директор тврди да се одлично познаје са селектором и да би могли да буду добитна комбинација, тандем који ће фудбалу „два ентитета и три народа“ коначно донети мало радости.
- Питате ме хоћу ли имати проблем у комуникацији са новим селектором Барбарезом? Не верујем да ћу имати, јер се познајемо јако дуго, неких 20-так година. Мислим да ће све остати контролисано и да ћемо све, и лепе и ружне ствари, коментаре и моменте, решавати на леп начин у служби фудбала и успеха – рекао је на крају Емир Спахић.
ТО ЈЕ СПАХА
Емир Спахић Спаха је рођен 18. августа 1980. године у Дубровнику. Играо је на позицији штопера. За младу репрезентацију БиХ одиграо је 15 утакмица, а за „А“ тим 94 меча и постигао је шест погодака. У дресу „Змајева“ дебитовао је 7. јуна 2003. године у сусрету са Румунијом, а од репрезентације се опростио 2015. године.
У клупској каријери играо је за Челик из Зенице, ГОШК из Дубровника, Загреб, Шињик, московске Торпедо и Локомотиву, Монпеље, Севиљу, Анжи, Бајер из леверкузена, а каријеру је завршио у Хамбургеру 2017. године.
Отац Рамиз је пореклом из Бијелог поља, а мајка Фатима из Гацка. Има и два брата Нермина и Алена, који је такође фудбалер.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
