Да сам председник Партизана, данас бих сменио – пре свих генералног директора Милоша Вазуру – он свакако зна зашто, спортског директора Ивицу Краља – он сигурно не зна због чега и наравно Игора Дуљаја и комплетан стручни штаб... После свих њих – и себе јер сам дозволио да мој клуб нема апсолутно никакав утицај ни на кога у Фудбалском савезу Србије, посебно у судијској организацији и значајније од тога што ништа нисам предузео да и кад имам релативно добре фудбалере, од „плус шест“ стигнем до „минус десет“ захваљујући ремијима и поразима од рекреативних дружина које и по три-четири пута у сезони мењају тренере...
Да сам председник Партизана, питао бих после синоћњег дербија чланове Управног одбора: „шта ви људи уопште радите у клубу кад новац не доносите“? Да на било који начин привређујете, Партизан не би данас дуговао 54 милиона евра!? Питао бих и Драгана Џајића – најсветлију звезду српског фудбала кроз историју: „због чега нам дајете повод да уместо о фудбалу – причамо и сакривамо сопствене грешке иза слабовидих судија“?
Али, пре свега тога – дошао бих на дерби! Чак и по цену да ме вређају и једни и други навијачи, а знам да Звездини не би... Немају зашто, јер сам им нечињењем индиректно помогао да отворе још један шампионски шампањац. Првог тренера сменио бих јер много прича, остале – јер мало раде, управу јер ништа не ради. На крају бих изашао пред фудбалере и рекао им: „момци, ви сте сјајни какви су ови што су вас довели“. Уз ограду „част“ изузецима пре речи сјајни. Јер, неки ни Телеоптиков дрес не завређују...
А да сам председник Црвене звезде, позвао бих колегу по функцији из Партизана и рекао: „били сте одлични, али, нисте имали среће овог пута, само тако наставите“...




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.