Остојић последњи Партизанов херој

Партизан и Црвена звезда сутра ће се састати 41. пут у масовнијем такмичењу. На претходних 40 утакмица црвено-бели су славили 21 пут, црно-бели 14, док је пет пута било нерешено.

Поред врло лоше форме и игара у другом делу сезоне,  навијаче клуба из Хумске брине учинак кад се утакмице купа играју на стадиону највећег ривала. Парни ваљак је као гост славио само пет пута, што не улива наду да ће се ситуација променити, али кад се игра једна утакмица - апсолутно је све могуће.

Последњи пут кад црно-бели су на Маракани славили као гости у финалу 23. маја 2019. Била је то једна у низу сезона за заборав, Звезда је убедљиво освојила титулу, Парни ваљак се мучио на свим фронтовима. Екипа из Љутице Богдана имала је епитет фаворита, али онда, плашт супер хероја навукао је Бојан Остојић и на центаршут Данила Пантића главом затресао мрежу. Његов долазак у казнени простор био је изненађење чак и за играче црно-белих.

Некадашњи дефанзивац Партизана, а сада помоћни тренер Смедерева, рекао је да је план био да код прва два прекида остане на својој половини, како би спречио контру ривала. Његова појава у шеснаестерцу збунила је одбрану Звезде која га ту није очекивала. Остојићу то није сметало да у борби с Филипом Стојковићем избори бољу позицију и затресе мрежу. Одолели су црно-бели до краја утакмице  освојили до данас последњи трофеј, а Бојан Остојић је одиграо једну од најбољих утакмица у црно-белом дресу.

Партизан је први пут на терену вечитог ривала славио 2. децембра 1959. Била је то шеснаестина финала купа, играло се пред 35.000 гледалаца. Меч је отишао у продужетак, црно-бели предвођени легендарним Велибором Васовићем били су у једном тренутку пред елиминацијом, али је гол Владице Ковачевића у 115. минуту значио да ће бити пенала.

Многи кажу да је та серија једанаестераца изродила једног од најбољих голмана у историји не само Партизана него ових простора - Милутина Шошкића. Чувени Шоле је одбранио два пенала, а шлаг на торти био је пенал који је донео победу тиму из Хумске.

- Ухватио сам кратак залет и кад сам замахнуо левом ногом, Беара је већ кренуо у леву страну. Шутнуо сам тако слабо у супротни угао да је лопта путовала целу вечност, једва је прешла гол линију, није ни дошла до мреже. Био сам срећан, али ме је било и срамота јер сам тако дао гол Владимиру Беари. Никад више после тога нисам шутирао пенале. Пре мене, требало је да шутира Чебинац, али ми је рекао, како ћу, види колики је? Покрио је цео гол - сећа се Шошкић чувене ситуације.

Утакмица купа између вечитих ривала није било до 1985. кад је Звезда била успешнија на ЈНА. Партизан је 1988. ремизирао у реваншу на Маракани и пласирао се у полуфинале, да би црвено-бели поново били бољи 1990.

Тим из Хумске следећу победу на Маракани остварио је 14. маја 1992. СФР Југославија се већ увелико распадала, одвратан мирис рата је већ био у ваздуху, али опет, виђена је одлична утакмица. Оба тима су тада имали феноменалне играче. На страни Партизана Мијатовић, Јокановић, Станојковић, Брновић, а Звезде Михајловић, Панчев, Савићевић, Југовић.

Ореол јунака утакмице је на крају понео Будимир Вујачић, чија се прослава гола памти и данас. Некадашњи штопер Партизана једном приликом је рекао да исту ствар данас не би поновио, али да је био изиритиран начином на који су играчи Звезде прослављали победу у претходне две године - одласком на северну трибину, па је само чекао прилику да се освети.

За навијаче Партизана једна од најдражих победа у купу је она из финала 2001. Тог 9. маја, киша је лила као из кабла, терен натопљен и тежак за игру, а испред стадиона нереди у којима је било повређених.

На терену, велика борба, шансе на обе стране, а онда је дошао кључни 65. минут. Владимир Ивић је упутио пас ка Саши Илићу, играч који је до тада био познат по томе да голове даје искључиво из шеснаестерца, одлучио се да шутне са 20 метара и то слабијом ногом. Голман Звезде, Александар Коцић као да је и сам остао изненађен оваквим епилогом и само је погледом испратио пут лопте у мрежу. На једној страни - хладан туш, на другој - екстаза. Партизан је осми пут освајач купа, а пехар је подигао на стадиону највећег ривала.

Ништа мање није било узбудљиво ни 16. априла 2008. кад се играло полуфинале. Црно-бели су те сезоне већ били близу освајања титуле, али је окршај са вечитим ривалом увек прилика за доказивање. Изабраници Славише Јокановића су фуриозно кренули и са два гола Ламина Дијаре стекли велику предност. У другом полувремену, драма. Звезда се на крилима Игора Бурзановића и Ненада Јестровића вратила. Следи ситуација у којој је помоћни судија Богдан Милисављевић неоправдано поништио гол Ненада Милијаша. После ове ситуације на сцену је ступио тада млади и талентовани нападач Парног ваљка Стеван Јоветић.

- Посебно памтим ту утакмицу. Постигао сам гол десет минута пре краја и прошли смо у финале. Повели смо 2:0, после је било доста узбуђења. Од свих дербија које смо одиграли, то ми је можда најдража победа - сматра Јоветић.