Уочи жреба четвртфинала Купа Републике Српске, као званични представник Фудбалског клуба Рудар Приједор, прижељкивао сам за противника трећелигаша Губер. Не због квалитета противника и ранга у којем је играо, већ из жеље да видим Сребреницу. На извлачењу парова жеља ми се испунила – Рудар Приједор путује у Сребреницу!
Утакмица је заказана за 13. новембар 2013. године, а дан раније клупска експедиција из Приједора пошла је пут Милића, на спавање. Сутрадан смо кренули на утакмицу са Губером, пред нама је било нешто више од 40 километара. Пролазећи кроз братуначка села видели смо безброј порушених и оштећених кућа, тек из понеке се извија дим кроз димњаке. Срби повратници ни 18 година након завршетка грађанског рата нису успели да се врате на вековна огњишта. Време бљутаво. Досадна јесења кишица квасила је шофершајбну по којој су шкрипали брисачи. Небо се спустило на кров аутобуса.
Ушли смо у шумско, брдовито подручје, прошли поред мезарја у Поточарима крај којег је стајала патрола полиције МУП-а Републике Српске и стигли на стадион „Видиковац“, расквашен и блатњав. Скромно игралиште смештено одмах поред цесте, са оронулом клупском зградом. Јесен је одавно шуму „офарбала“ у златно-жуту боју, а киша је додатно „исполирала“.
- Шта је ово, где је Сребреница? – упитао сам сапутнике у „Хигер“ аутобусу „Арцелор Митала“.
- То је то Славко, стигли смо на стадион, овде играмо утакмицу. Сребреница је још напред, неколико километара одговорио ми је возач Раденко Батоз.
- Продужи Раденко, вози даље, имамо времена! Немој, молим те, да Басара буде на стадиону Губера, а да не види Сребреницу. Толико се радовао, можда је и жреб наместио (?!), само да дође у Сребреницу и сада да не буде у њој – „наредио“ је Борис Гавран, шеф стручног штаба Рудар Приејдора.
- Шефе закаснићемо – упозорио га је возач Батоз.
-Нећемо седети и пити кафу, али кроз Сребреницу морамо проћи. Због Басаре. Само ти вози – био је упоран тренер Гавран.
Наставили смо пут и угледали таблу „Сребреница“, иза кривине је замицао стадион „Видиковац“. Куће раштркане по брдима која су се спустила, готово до пута. Онда се појављују и зграде ниже градње, кружни ток, зграда испред аутобуса и „крај света“. Један пут води десно, а други лево, крај џамије, православни храм се назире у унутрашњоности, и ту стоји путоказ: „гранични прелаз Скелани“.
- Где је центар града? – упитах.
- Нема га, то је то, ово је Сребреница – каже ми тренер Гавран, рођени Зеничанин.
- Није ваљда!? Па ја сам све то сасвим другачије замишљао – буним се.
- Како, молим те, објасни нам – пита ме Гавран.
- Не знам ни ја, али овако нисам – објасних.
- Раденко, вози на стадион. Ето, Басара је видео Сребреницу – издао је нову команду шеф.
Малобројни Сребреничани који су се у тим моментима затекли на улицама збуњено су гледали у наш аутобус, а на лицима смо им „читали“: „види ових из Приједора, залутали!“
- Овде је и Бог рекао довиђења – настављам.
- Није се овде ратовало за град, куће и згарде, само име места каже о чему се ради – кроз смех говори возач Раденко.
- Сребреница је одувек кроз историју била мета многих војски, због рудника – надовезао се Гавран.
Стигли смо на стадион „Видиковац“ таман на време. Изгледао је као ораница.
- Ко ће овде играти? – питали су се првотимци Рудар Приједора тада члана Премијер лиге БиХ.
Одиграли смо утакмицу, победили минималним резултатом 1:0 изузетно мотивисаног домаћина, који је пре Рудар Приједора из Купа елиминисао прволигаша Републике Српске Слободу из Новог Града. Гол смо постигли у 70. минуту, стрелац је био Игор Мишан. Одмах из клупских просторија, као службени представник гостујућег клуба писао сам извештај за „Журнал“. Око картона и измена ми је помагао главни судија Велибор Видаковић из Зворника.
- Имали смо жељу да вас победимо и прођемо у полуфинале. То би нам био поклон за јубилеј. Губер је основан 1924. године и следеће године славимо 90. рођендан. били сте бољи за тај један гол и срећно вам – рекао нам је приликом поласка кући Цвијетин Максимовић.
Пролазимо поново поред меморијалног комплекса у Поточарима, на којем је, 11. јула 2015. године изведен покушај атентата на Александра Вучића, тадашњег премијера Србије. Полиција крај мезарја нас је ипсратила само погледима...
Стигли смо кући у ситне јутарње часове, из аутобуса вадимо путне и спортске торбе. Тренер Гавран каже:
- Момци сутра имате слободно преподне, наспавајте се и одморите.
Окреће се према мени и рече:
- Ето Басара, види ти Себреницу! А јеси је призвао!
-Ј есам, и призвао и видео – рекох загрливши Бориса и изустих:
- Хвала ти!
- Стварно није било у реду да одиграмо утакмицу, а да не видиш Сребреницу. Ето, сада можеш свима да причаш да си био у њој! Драго ми је да ти се жеља испунила – кроз смех ми је рекао тренер Борис Гавран.
На пролеће, у полуфиналу Купа Републике Српске Рудар Приједор је у априлу 2014. године у две утакмице победио Текстилац из Дервенте и ушао у своје треће финале и покушај да се домогне трофеја. Финале против бијељинског Радника је било планирано за 15. мај, али су Републику Српску и регион погодиле катастрофалне поплаве, утакмица је одложена и одиграна је 29. јула. Већ тада нисам био више у клубу, оставку сам поднео на Ивањдан, 7. јула због повратка у професионалне новинарске воде...
Радник је славио на пенале 5:3 после нерешеног резултата (0:0) након 90 одиграних минута. Годину касније Рудар Приједор је освојио први пут Куп Републике Српске победивши у финалном двомечу Крупу.
ВЕК ГУБЕРА
На „Дану фудбала Републике Српске“ одржаном 14. марта ове године у Концертној дворани Банског двора у Бањалуци Фудбалски клуб Губер одликован је за 100 година постојања и рада.
ФК Губер је основан 1924. године, није записано под којим именом, али се после Другог светског рата звао Полет и такмичио се у Тузланској области. Шездесетих година име је промењено у Рудар,а од 1973. наступа под називом Губер.
Највећи успех ФК Губер је постигао 1989. године пласманом у шеснаестину финала Купа СФРЈ када је побеђен прволигаш Будућност из Титограда на пенале, али је ФСЈ поништио меч и у поновљеној утакмици Црногорци су славили резултатом 2:1.
По избијању ратних дејстава 1992. клуб је замрзнуо статус, а обновљена Скупштина одржана је 2005. и од тада се Губер такмичи у лигама Републике Српске. Данас је члан Друге лиге, група исток.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
