Зечевић: Спортисти су најбољи амбасадори ове државe!

Србија – отаџбина поносних, домовина - одважних, груда – храбрих. Могу да је не воле, презиру јер завиде, али, пред спортистима из „земље кошарке“, „отаџбине одбојке“ државе чије име изговарају с поштовањем због Новака Ђоковића, Иване Шпановић, морају да стану мирно као кад најсјајнији спортски бисери Србије стоје на победничком постољу док се интонира химна „Боже правде“. Да ли ћемо и колико пута наредног лета с одушевљењем гледати кадрове из Париза, како се српски спортисти припремају за Олимпијске игре и шта је све Олимпијски комитет Србије предузео да се снови нације и планови спортиста остваре – питали смо Жарка Зечевића, потпредседника куће свих наших спортиста...

Олимпијске игре су све ближе, да ли сте све организовали, има ли треме због огромног посла?

- Апарат Олимпијског комитета – људи који су запослени у ОК на челу са генералним секретаром, имају велико искуство у организацији великих такмичења, поготово Олимпијских игара. Ово је тим који организује четврте Олимпијске игре. Божа Маљковић као председник и ја као потпредседник већ смо доживели једне ОИ у Токију, а друго, обојица смо на многим великим такмичењима учествовали и организовали их, тако да ту не постоји трема. Постоји само активност и велика усресређеност на то колико ћемо имати учесника и како ће се они припремити за Олимпијске игре. То је основни задатак Олимпијског комитета. Што се тиче саме организације у Паризу, села, акредитација, организације присуства тимова, ко кад иде и долази, ко се и у ком периоду такмичи, то је урађено беспрекорно.

Србија тренутно има 83 олимпијца, колико очекујете укупно?

- Верујем да ће се квалификовати и одбојкаши, очекујем да ћемо имати око 110 учесника...

Сви очекујемо да се у Паризу надмаши бројка 9 и да српски олимпијци освоје бар медаљу више него на претходним - Играма у Токију?

- Никад се нисам бавио прогнозом, ни док сам био спортиста или спортски радник... не бих ни сада. Објективно, постоји могућност да освојимо исти или већи број медаља, али, на спортском борилишту никад не можете да предвидите то. Имали смо ситуације у Токију: тамо где смо били убеђени да ћемо освојити медаљу – нисмо реализовали, а тамо где нисмо очекивали – освојили смо. Сам тренутак и инспирација спортиста, да ли им је дан кад се такмиче – може да одлучи. Уверен сам да ће сви који буду учествовали на Олимпијским играма у Паризу дати све од себе да постигну што бољи пласман. О Токију причамо помињући девет медаља, а не рачунамо да нам је седам или осам спортиста било међу првих десет, а троје – четворо, међу првих шест што значи да су могли да узму медаљу једним потезом.

Као човек из кошарке, компетентни сте да прокоментаришете успех три кошаркашке селекције и пласман кошаркаша, кошаркашица и баскеташа на Олимпијске игре?

- Ми смо кошаркашка нација били и надам се да ћемо остати иако је ова генерација на прекретници. Поготово у женској кошарци где Марина има класичну смену генерација, али је направила невиђен резултат самим тим што се квалификовала на ОИ. С обзиром на то какав је стручњак, како зна да припреми и темпира форму, може лако да се деси да дође до медаље. Мушка екипа је сазрела после Светског првенства да буде један од кандидата за медаљу, а са друге стране – Пешић је искусан стручњак, изванредан тактичар који тачно зна да издозира кад шта треба да се уради... мислим да и ту имамо велике шансе. Баскеташи су по можда и главни кандидати за освајање медаље с обзиром на све што су до сада постигли.

Цела Србија очекује информације из Америке, да ли сте почели и да ли ћете уопште учествовати у разговорима око играња Јокића на Олимпијским играма?

- Не бих то коментарисао. У Кошаркашком савезу Србије има довољно паметних људи који воде те разговоре и имају контакте. Са друге стране, треба да рачунате на то да ће његова екипа вероватно и ове године играти финале плеј-офа и да ће им се сезона завршити тек средином јуна. Човек који одигра 82 утакмице и у плеј-офу још петнаестак... на њему је да одлучи шта ће да уради. То је искључиво задатак КСС и људи који воде репрезентацију.

Да ли вам је неки од спортиста посебно постао драг откад сте у ОКС, можда вас изненадио понашањем, успесима...

- Незахвално је било кога апострофирати, јер други које не поменеш могу да се нађу увређеним. Али, поменуо бих са последњих игара две златне медаље – Милице Мандић и Јоване Прековић јер су њих две на импресиван начин освојиле златне медаље. Милица је толико била убедљива, толико је владала татамијем да је било задовољство гледати је. А мала Јована Прековић одушевила ме жаром, срцем и агресивношћу. Не бих сметнуо с ума ни све остале спортисте који су освојили медаље, али ове две су ме одушевиле...

Стрелци су увек ту...

- Дамир Микец и Зорана Аруновић су направили такве каријере да човек од њих понекад очекује и нешто што није могуће, али, њих двоје су увек кандидати за медаље и појединачно и екипно. У пару су били 4, мало је недостајало да и ту освоје медаљу.

Да ли Олимпијски комитет организује припреме, или се спортисти припремају индивидуално за Париз?

- Олимпијски комитет има своју категоризацију спортова по којој се освајачи медаља са олимпијских игара, светских и европских првенстава, у зависности од бодова које носе, деле на прву, другу и трећу категорију. Ми финансирамо програме њихових припрема, некад са 50, понекад са 70 одсто, али, и савези су обавезни да новцем који добијају из буџета допуњују средства за припреме. Са нашом Стручном комисијом и стручним људима, пратимо цео процес припрема, ангажовање тренера, физиотерапеута... сви су обухваћени тим програмом који финансирамо и врло добро знамо како се ко и на који начин припрема.

Ви сте председник Комисије за материјално финансијско пословање и апсолутно компетентни да одговорите на питање колико је ОКС издвојио новца за припреме?

- Од нашег годишњег буџета преко 70 одсто новца иде на спорт и припреме спортиста. Реализовали смо 545 милиона динара, а расходи за спорт су 386 милиона, односно 71%.

То је велики део новца...

- Били смо пре шест година у МОК-у, имају обичај да једном у пет-шест година траже извештај о раду. Био је то први састанак нашег ОК на челу са Божидаром Маљковићем у МОК-у...  Тај састанак био је импресиван, имали смо излагање о маркетингу, спорту, олимпијској солидарности... Излагали су људи који воде те секторе и изузетно су упознати с материјом коју представљају, а представили су на импресиван начин, после чега је човек из МОК-а изговорио реченицу: „желим да вам дам податак који српски олимпијски комитет издваја и ставља на врх лествице по улагањима, јер ви издвајате 76% за спорт! Да ли знате који је светски просек? Просек је 23% у свету.“ И то је доказ да је овај олимпијски комитет максимално посвећен спортистима...

Одакле се финансира ОКС?

- Део из буџета Републике Србије, други део од спонзора и доприноса МОК-а... Највећи део пара долази из буџета.

Колики је буџет ОКС?

- Прошле године био је 543 милиона динара, односно око 4,8 милиона евра...

Колико ће вас коштати олимпијске игре?

- Припреме, авионске карте, смештај... МОК обезбеђује смештај у Олимпијском селу, ми све остало...

Да ли вам је лакша организација за Игре у Паризу него у Токију?

- Како да није... И не само што је Европа у питању. У Токију су игре одржане под опсежним мерама због ковида... Дођете да гледате Ђоковића, а на трибинама присутни само официјелни људи. То није у духу олимпијзма...

Ђоковић стално истиче да му је главни циљ медаља  Паризу... То вероватно стимулише и остале спортисте да се добро припреме, међутим, његов неуспех у Токију деловао је депримирујуће на остале...

- Сви смо били разочарани, међутим, Новак Ђоковић је изузетна личност, окренут спорту, прави професионалац... Свако вече седео је са осталим спортистима. Једно вече преносио је искуства после чега је рекао „да нисам ја мало досадан“? Не! Сви су били одушевљени... Преносио је своја искуства, причао о тренингу, противницима, како се опходи и прилази јавности... Верујем да је Новакова прича била поучна за све спортисте...

Србија очекује медаљу од Новака...

- Сви очекују, а он је највише жели...

Поред Новака Ђоковића Србија има још једну мега светску спортску звезду од које очекује победу – Ивану Шпановић...

- Она завршава каријеру и све што чини заједно са тренером Гораном Обрадовићем наводи на то да ради с највишим циљем. Да ли ће успети – видећемо, сви се надамо да хоће...

Ко је од српских олимпијаца, поред Новака Ђоковића, најхрабрији, најоптимистичнији, да ли сте приметили неког ко зрачи оптимизмом?

- Има их више... У последње време Комаров, наш шумадијски зет истиче се по свом оптимизму... Велика неправда учињена је према Кеџаји који је у последњој борби изгубио неправедним одлукама судија... Те судије су сада суспендоване, али нам то ништа не значи, јер Кеџаја мора да иде на Светско првенство где је конкуренција неупоредиво јача и питање је какав ће резултат да постигне и да ли ће се изборити за олимпијску визу. Ко је гледао његову борбу зна да је требало да добије четири бода за један захват, а судије су му дале само два... Остали спортисти – Микец и Аруновићка увек одишу оптимизмом. Рвачи и џудисти су већ у форми...

Ко има највећу трему?

- Божа Маљковић! Брине колико ћемо медаља освојити.... Шалим се, наравно... Сви су професионалци, освајали су медаље... Искусни професионалци који немају трему и знају да се прилагоде такмичењима и изазовима.

Да ли је тешко водити Олимпијски комитет, наравно у домену ваше одговорности с обзиром на то да поред потпредседничке функције имате и председничку у Финансијској комисији ОКС...

- Има пуно посла, велике одговорности... Постоји некад и неразумевање неких савеза за појединце који треба да се такмиче на Олимпијским играма. Не бих никог да прозивам јавно, препознаће се и сами, међутим и сам савез би морао да се односи према својим врхунским спортистима на начин на који се и Олимпијски комитет Србије односи према њима.

Док сте радили у фудбалу као генерални секретар Партизана, нисте толико водили рачуна о проблемима других спортова и спортиста...

- Ја потичем из колективног спорта и кад би рекли да сам гледао само у колективне спортове, погрешили би јер сам одвајкада пратио и наше велике освајаче олимпијских медаља, у рвању, гимнастици, пливању, стрељаштву... Међутим , доласком у Олимпијски квалитет, спознао сам другу ствар – да улагање у појединачне спортове доноси веће резултате. У рвању ћемо имати пет потенцијалних медаља на ОИ, џудисти могу да донесу још пет-шест... У колективним спортовима имате једну кошарку, један ватерполо, једну могућност у „баскету 3 на три“... Кад помажете колективни спорт и дате 100.000 евра, то је кап у мору, а у појединачном спорту тај новац је довољан да се њих петорица припреме... Са ове функције залажем се увек да се посвети пажња појединачним спортовима јер колективни вуку из базе која не постоји у појединачним...

Награде за освајаче медаља никад нису биле веће: 200.000 евра добиће олимпијски шампиони, сребрна медаља донеће 80.000, а бронзана 60.000 евра из буџета Србије?

- Свака част државном руководству због препознавања да је спорт најбољи амбасадор наше Србије и да су резултати које спортисти постижу на светском плану нешто што диже ову државу изнад свега. Ивана Шпановић кад освоји медаљу на Светском првенству, или, Новак Ђоковић кад освоји неки од грен слем турнира, то је много значајније него било који други наступ појединаца у препознавању Србије као спортске нације.

Колико у наградама учествује ОКС?

- Све награде су резултат односа државе према спорту.

Ко ће носити заставу Србије на отварању ОИ у Паризу?

- Још није одређено, вероватно ћемо дефинисати пред саме Олимпијске игре, кад видимо ко ће се све квалификовати, ко ће се и кад такмичити...