Zečević: Sportisti su najbolji ambasadori ove države!

Srbija – otadžbina ponosnih, domovina - odvažnih, gruda – hrabrih. Mogu da je ne vole, preziru jer zavide, ali, pred sportistima iz „zemlje košarke“, „otadžbine odbojke“ države čije ime izgovaraju s poštovanjem zbog Novaka Đokovića, Ivane Španović, moraju da stanu mirno kao kad najsjajniji sportski biseri Srbije stoje na pobedničkom postolju dok se intonira himna „Bože pravde“. Da li ćemo i koliko puta narednog leta s oduševljenjem gledati kadrove iz Pariza, kako se srpski sportisti pripremaju za Olimpijske igre i šta je sve Olimpijski komitet Srbije preduzeo da se snovi nacije i planovi sportista ostvare – pitali smo Žarka Zečevića, potpredsednika kuće svih naših sportista...

Olimpijske igre su sve bliže, da li ste sve organizovali, ima li treme zbog ogromnog posla?

- Aparat Olimpijskog komiteta – ljudi koji su zaposleni u OK na čelu sa generalnim sekretarom, imaju veliko iskustvo u organizaciji velikih takmičenja, pogotovo Olimpijskih igara. Ovo je tim koji organizuje četvrte Olimpijske igre. Boža Maljković kao predsednik i ja kao potpredsednik već smo doživeli jedne OI u Tokiju, a drugo, obojica smo na mnogim velikim takmičenjima učestvovali i organizovali ih, tako da tu ne postoji trema. Postoji samo aktivnost i velika usresređenost na to koliko ćemo imati učesnika i kako će se oni pripremiti za Olimpijske igre. To je osnovni zadatak Olimpijskog komiteta. Što se tiče same organizacije u Parizu, sela, akreditacija, organizacije prisustva timova, ko kad ide i dolazi, ko se i u kom periodu takmiči, to je urađeno besprekorno.

Srbija trenutno ima 83 olimpijca, koliko očekujete ukupno?

- Verujem da će se kvalifikovati i odbojkaši, očekujem da ćemo imati oko 110 učesnika...

Svi očekujemo da se u Parizu nadmaši brojka 9 i da srpski olimpijci osvoje bar medalju više nego na prethodnim - Igrama u Tokiju?

- Nikad se nisam bavio prognozom, ni dok sam bio sportista ili sportski radnik... ne bih ni sada. Objektivno, postoji mogućnost da osvojimo isti ili veći broj medalja, ali, na sportskom borilištu nikad ne možete da predvidite to. Imali smo situacije u Tokiju: tamo gde smo bili ubeđeni da ćemo osvojiti medalju – nismo realizovali, a tamo gde nismo očekivali – osvojili smo. Sam trenutak i inspiracija sportista, da li im je dan kad se takmiče – može da odluči. Uveren sam da će svi koji budu učestvovali na Olimpijskim igrama u Parizu dati sve od sebe da postignu što bolji plasman. O Tokiju pričamo pominjući devet medalja, a ne računamo da nam je sedam ili osam sportista bilo među prvih deset, a troje – četvoro, među prvih šest što znači da su mogli da uzmu medalju jednim potezom.

Kao čovek iz košarke, kompetentni ste da prokomentarišete uspeh tri košarkaške selekcije i plasman košarkaša, košarkašica i basketaša na Olimpijske igre?

- Mi smo košarkaška nacija bili i nadam se da ćemo ostati iako je ova generacija na prekretnici. Pogotovo u ženskoj košarci gde Marina ima klasičnu smenu generacija, ali je napravila neviđen rezultat samim tim što se kvalifikovala na OI. S obzirom na to kakav je stručnjak, kako zna da pripremi i tempira formu, može lako da se desi da dođe do medalje. Muška ekipa je sazrela posle Svetskog prvenstva da bude jedan od kandidata za medalju, a sa druge strane – Pešić je iskusan stručnjak, izvanredan taktičar koji tačno zna da izdozira kad šta treba da se uradi... mislim da i tu imamo velike šanse. Basketaši su po možda i glavni kandidati za osvajanje medalje s obzirom na sve što su do sada postigli.

Cela Srbija očekuje informacije iz Amerike, da li ste počeli i da li ćete uopšte učestvovati u razgovorima oko igranja Jokića na Olimpijskim igrama?

- Ne bih to komentarisao. U Košarkaškom savezu Srbije ima dovoljno pametnih ljudi koji vode te razgovore i imaju kontakte. Sa druge strane, treba da računate na to da će njegova ekipa verovatno i ove godine igrati finale plej-ofa i da će im se sezona završiti tek sredinom juna. Čovek koji odigra 82 utakmice i u plej-ofu još petnaestak... na njemu je da odluči šta će da uradi. To je isključivo zadatak KSS i ljudi koji vode reprezentaciju.

Da li vam je neki od sportista posebno postao drag otkad ste u OKS, možda vas iznenadio ponašanjem, uspesima...

- Nezahvalno je bilo koga apostrofirati, jer drugi koje ne pomeneš mogu da se nađu uvređenim. Ali, pomenuo bih sa poslednjih igara dve zlatne medalje – Milice Mandić i Jovane Preković jer su njih dve na impresivan način osvojile zlatne medalje. Milica je toliko bila ubedljiva, toliko je vladala tatamijem da je bilo zadovoljstvo gledati je. A mala Jovana Preković oduševila me žarom, srcem i agresivnošću. Ne bih smetnuo s uma ni sve ostale sportiste koji su osvojili medalje, ali ove dve su me oduševile...

Strelci su uvek tu...

- Damir Mikec i Zorana Arunović su napravili takve karijere da čovek od njih ponekad očekuje i nešto što nije moguće, ali, njih dvoje su uvek kandidati za medalje i pojedinačno i ekipno. U paru su bili 4, malo je nedostajalo da i tu osvoje medalju.

Da li Olimpijski komitet organizuje pripreme, ili se sportisti pripremaju individualno za Pariz?

- Olimpijski komitet ima svoju kategorizaciju sportova po kojoj se osvajači medalja sa olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava, u zavisnosti od bodova koje nose, dele na prvu, drugu i treću kategoriju. Mi finansiramo programe njihovih priprema, nekad sa 50, ponekad sa 70 odsto, ali, i savezi su obavezni da novcem koji dobijaju iz budžeta dopunjuju sredstva za pripreme. Sa našom Stručnom komisijom i stručnim ljudima, pratimo ceo proces priprema, angažovanje trenera, fizioterapeuta... svi su obuhvaćeni tim programom koji finansiramo i vrlo dobro znamo kako se ko i na koji način priprema.

Vi ste predsednik Komisije za materijalno finansijsko poslovanje i apsolutno kompetentni da odgovorite na pitanje koliko je OKS izdvojio novca za pripreme?

- Od našeg godišnjeg budžeta preko 70 odsto novca ide na sport i pripreme sportista. Realizovali smo 545 miliona dinara, a rashodi za sport su 386 miliona, odnosno 71%.

To je veliki deo novca...

- Bili smo pre šest godina u MOK-u, imaju običaj da jednom u pet-šest godina traže izveštaj o radu. Bio je to prvi sastanak našeg OK na čelu sa Božidarom Maljkovićem u MOK-u...  Taj sastanak bio je impresivan, imali smo izlaganje o marketingu, sportu, olimpijskoj solidarnosti... Izlagali su ljudi koji vode te sektore i izuzetno su upoznati s materijom koju predstavljaju, a predstavili su na impresivan način, posle čega je čovek iz MOK-a izgovorio rečenicu: „želim da vam dam podatak koji srpski olimpijski komitet izdvaja i stavlja na vrh lestvice po ulaganjima, jer vi izdvajate 76% za sport! Da li znate koji je svetski prosek? Prosek je 23% u svetu.“ I to je dokaz da je ovaj olimpijski komitet maksimalno posvećen sportistima...

Odakle se finansira OKS?

- Deo iz budžeta Republike Srbije, drugi deo od sponzora i doprinosa MOK-a... Najveći deo para dolazi iz budžeta.

Koliki je budžet OKS?

- Prošle godine bio je 543 miliona dinara, odnosno oko 4,8 miliona evra...

Koliko će vas koštati olimpijske igre?

- Pripreme, avionske karte, smeštaj... MOK obezbeđuje smeštaj u Olimpijskom selu, mi sve ostalo...

Da li vam je lakša organizacija za Igre u Parizu nego u Tokiju?

- Kako da nije... I ne samo što je Evropa u pitanju. U Tokiju su igre održane pod opsežnim merama zbog kovida... Dođete da gledate Đokovića, a na tribinama prisutni samo oficijelni ljudi. To nije u duhu olimpijzma...

Đoković stalno ističe da mu je glavni cilj medalja  Parizu... To verovatno stimuliše i ostale sportiste da se dobro pripreme, međutim, njegov neuspeh u Tokiju delovao je deprimirujuće na ostale...

- Svi smo bili razočarani, međutim, Novak Đoković je izuzetna ličnost, okrenut sportu, pravi profesionalac... Svako veče sedeo je sa ostalim sportistima. Jedno veče prenosio je iskustva posle čega je rekao „da nisam ja malo dosadan“? Ne! Svi su bili oduševljeni... Prenosio je svoja iskustva, pričao o treningu, protivnicima, kako se ophodi i prilazi javnosti... Verujem da je Novakova priča bila poučna za sve sportiste...

Srbija očekuje medalju od Novaka...

- Svi očekuju, a on je najviše želi...

Pored Novaka Đokovića Srbija ima još jednu mega svetsku sportsku zvezdu od koje očekuje pobedu – Ivanu Španović...

- Ona završava karijeru i sve što čini zajedno sa trenerom Goranom Obradovićem navodi na to da radi s najvišim ciljem. Da li će uspeti – videćemo, svi se nadamo da hoće...

Ko je od srpskih olimpijaca, pored Novaka Đokovića, najhrabriji, najoptimističniji, da li ste primetili nekog ko zrači optimizmom?

- Ima ih više... U poslednje vreme Komarov, naš šumadijski zet ističe se po svom optimizmu... Velika nepravda učinjena je prema Kedžaji koji je u poslednjoj borbi izgubio nepravednim odlukama sudija... Te sudije su sada suspendovane, ali nam to ništa ne znači, jer Kedžaja mora da ide na Svetsko prvenstvo gde je konkurencija neuporedivo jača i pitanje je kakav će rezultat da postigne i da li će se izboriti za olimpijsku vizu. Ko je gledao njegovu borbu zna da je trebalo da dobije četiri boda za jedan zahvat, a sudije su mu dale samo dva... Ostali sportisti – Mikec i Arunovićka uvek odišu optimizmom. Rvači i džudisti su već u formi...

Ko ima najveću tremu?

- Boža Maljković! Brine koliko ćemo medalja osvojiti.... Šalim se, naravno... Svi su profesionalci, osvajali su medalje... Iskusni profesionalci koji nemaju tremu i znaju da se prilagode takmičenjima i izazovima.

Da li je teško voditi Olimpijski komitet, naravno u domenu vaše odgovornosti s obzirom na to da pored potpredsedničke funkcije imate i predsedničku u Finansijskoj komisiji OKS...

- Ima puno posla, velike odgovornosti... Postoji nekad i nerazumevanje nekih saveza za pojedince koji treba da se takmiče na Olimpijskim igrama. Ne bih nikog da prozivam javno, prepoznaće se i sami, međutim i sam savez bi morao da se odnosi prema svojim vrhunskim sportistima na način na koji se i Olimpijski komitet Srbije odnosi prema njima.

Dok ste radili u fudbalu kao generalni sekretar Partizana, niste toliko vodili računa o problemima drugih sportova i sportista...

- Ja potičem iz kolektivnog sporta i kad bi rekli da sam gledao samo u kolektivne sportove, pogrešili bi jer sam odvajkada pratio i naše velike osvajače olimpijskih medalja, u rvanju, gimnastici, plivanju, streljaštvu... Međutim , dolaskom u Olimpijski kvalitet, spoznao sam drugu stvar – da ulaganje u pojedinačne sportove donosi veće rezultate. U rvanju ćemo imati pet potencijalnih medalja na OI, džudisti mogu da donesu još pet-šest... U kolektivnim sportovima imate jednu košarku, jedan vaterpolo, jednu mogućnost u „basketu 3 na tri“... Kad pomažete kolektivni sport i date 100.000 evra, to je kap u moru, a u pojedinačnom sportu taj novac je dovoljan da se njih petorica pripreme... Sa ove funkcije zalažem se uvek da se posveti pažnja pojedinačnim sportovima jer kolektivni vuku iz baze koja ne postoji u pojedinačnim...

Nagrade za osvajače medalja nikad nisu bile veće: 200.000 evra dobiće olimpijski šampioni, srebrna medalja doneće 80.000, a bronzana 60.000 evra iz budžeta Srbije?

- Svaka čast državnom rukovodstvu zbog prepoznavanja da je sport najbolji ambasador naše Srbije i da su rezultati koje sportisti postižu na svetskom planu nešto što diže ovu državu iznad svega. Ivana Španović kad osvoji medalju na Svetskom prvenstvu, ili, Novak Đoković kad osvoji neki od gren slem turnira, to je mnogo značajnije nego bilo koji drugi nastup pojedinaca u prepoznavanju Srbije kao sportske nacije.

Koliko u nagradama učestvuje OKS?

- Sve nagrade su rezultat odnosa države prema sportu.

Ko će nositi zastavu Srbije na otvaranju OI u Parizu?

- Još nije određeno, verovatno ćemo definisati pred same Olimpijske igre, kad vidimo ko će se sve kvalifikovati, ko će se i kad takmičiti...