Његово име је Милош Пантовић, по опредељењу је левокрилни офанзивни везиста, тренутно ТСЦ-а, а у дресу ког клуба ће, народски речено сутра, тетовирати кораке јасно је да нико не може ни да наслути. Из дуела „један на један” ретко кад излази као губитник, није му страно да протури лопту кроз ноге, одради дриблинг, направи рингишпил... Од страта првенства је десет пута тресао мреже ривала и свима ставио до знања да су челни људи члана елите из Бачке Тополе направили сјајан посао када су га понудом која се не одбија приволели да каже „да”.
- Циљ ми је био да до краја сезоне поред мог имена стоји двоцифрен број у рубрици голови, што сам и остварио, а осим тога да помогнем екипи и саиграчима у испуњену планова. Доказали смо да можемо много. Није нам фокус да пркосимо Партизану и Црвеној звезди, већ да негујемо и унапређујемо себе – каже Пантовић.
Нова средина са собом доноси другачије изазове и знао је добро Милош да ће многе очи бити упрте у њега, јер доведен је да буде појачање у дословном смислу те речи, фајтер, да направи јаку конкуренцију, а ако неко сумња да је успео разувериће га само један поглед на статистику.
- Требало ми је мало времена да уђем у ритам и навикнем се на нову екипу и окружење. Рођен сам и живим у Новом Саду, тако да ипак нисам претрпео неку огромну промену. Максимално сам се трудио да оправдам поверење и надам се да сам у томе успео.
Кућно васпитање је нешто чиме се, без сумње, Пантовић може подичити и можда неко на „прву лопту” не би помислио да скромност иде уз њега, али често ствари нису онакве какве се чине да јесу.
- Волео бих да мој следећи корак буде нека развојна лига где ће ме видети као пројекат клуба и помоћи ми да се развијем што је више могуће и порастем као играч. Наравно, као и сваки фудбалер волео бих да играм у најбољим лигама, али треба ићи корак по корак и паметно вући потезе.
Прошао је све млађе репрезентативне селекције Србије, али најдубљи траг оставио је у младом државном тиму. Једна од приоритетних жеља му је да буде на нивоу који би му осигурао место међу Орловима.
- За мене је то што носим дрес Србије највећи понос и привилегија. Волео бих да добијем прилику да играм у најбољем тиму наше земље и на остварењу те амбиције напорно радим сваког дана. До тада, део сам младе репрезентације и дајем све од себе да земљу представљам на најбољи могући начин, као уосталом и сви други у екипи.
Још од најранијег детињства, као и многи голобради дечаци, маштао је да једног дана постане фудбалер о којем ће се причати, чији потези ће се препричавати. Већ је у великој мери скренуо пажњу и себе не може да замисли ни уз једну другу професију. Лопта му је ушла у крв.
- Никада се није доводило у питање шта ћу бити када порастем. Фудбал је мој живот од кад знам за себе, од кад памтим лопту и терен. Даћу све од себе да остварим све циљеве. Сада сам у ТСЦ-у , па ћемо видети где ће ме пут одвести. Овде ми је сјајно, функционишемо као велика породица, сви се дружимо без обзира на године и свим играчима бих пожелео да буду део овакве средине – закључио је Милош Пантовић.
ЛАЗЕТИЋ „КРИВ” ШТО САМ ОДБИО ПАРТИЗАН
Милош Пантовић је у ТСЦ дошао из Вождовца, а претходно је од 2015. из Војводине дошао у Омладинску школу Црвене звезде. Због сјајних партија на „крову” нашао се на листи жеља Партизана. Многе је изненадило што је одбио црно-беле.
- Није ме тражио само Партизан, већ и неколико других клубова. У ТСЦ ме позвао тренер Жарко Лазетић, пре свих чланова управе. Он је тим потезом код мене добио највећи плус, што је на крају пресудило да каријеру наставим у Бачкој Тополи. Наравно, нисам се покајао, овде ми је феноменално – открио је Пантовић.
ДЕВОЈКА НАЈВЕЋА ПОДРШКА
За професионалне спортисте је од огромне важности да буду окружени људима који су им лојални и који у њима не виде врећу пуну новца. Милош Пантовић је имао среће да пронађе сродну душу која превасходно цени његове људске квалитете, а има их напретек.
- Највећа подршка ми је девојка, већ годинама пролазимо заједно кроз све успоне и падове. Много ми значи то што знам да ме неко чека код куће, без обзира да ли смо победили или изгубили. Знам да ћу увек да добијем подршку, јер заједно делимо срећу и тугу. Она се труди да ми максимално олакша све како бих био фокусиран само на фудбал, поред ње не бринем о осталим обавезама.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
