Njegovo ime je Miloš Pantović, po opredeljenju je levokrilni ofanzivni vezista, trenutno TSC-a, a u dresu kog kluba će, narodski rečeno sutra, tetovirati korake jasno je da niko ne može ni da nasluti. Iz duela „jedan na jedan” retko kad izlazi kao gubitnik, nije mu strano da proturi loptu kroz noge, odradi dribling, napravi ringišpil... Od strata prvenstva je deset puta tresao mreže rivala i svima stavio do znanja da su čelni ljudi člana elite iz Bačke Topole napravili sjajan posao kada su ga ponudom koja se ne odbija privoleli da kaže „da”.
- Cilj mi je bio da do kraja sezone pored mog imena stoji dvocifren broj u rubrici golovi, što sam i ostvario, a osim toga da pomognem ekipi i saigračima u ispunjenu planova. Dokazali smo da možemo mnogo. Nije nam fokus da prkosimo Partizanu i Crvenoj zvezdi, već da negujemo i unapređujemo sebe – kaže Pantović.
Nova sredina sa sobom donosi drugačije izazove i znao je dobro Miloš da će mnoge oči biti uprte u njega, jer doveden je da bude pojačanje u doslovnom smislu te reči, fajter, da napravi jaku konkurenciju, a ako neko sumnja da je uspeo razuveriće ga samo jedan pogled na statistiku.
- Trebalo mi je malo vremena da uđem u ritam i naviknem se na novu ekipu i okruženje. Rođen sam i živim u Novom Sadu, tako da ipak nisam pretrpeo neku ogromnu promenu. Maksimalno sam se trudio da opravdam poverenje i nadam se da sam u tome uspeo.
Kućno vaspitanje je nešto čime se, bez sumnje, Pantović može podičiti i možda neko na „prvu loptu” ne bi pomislio da skromnost ide uz njega, ali često stvari nisu onakve kakve se čine da jesu.
- Voleo bih da moj sledeći korak bude neka razvojna liga gde će me videti kao projekat kluba i pomoći mi da se razvijem što je više moguće i porastem kao igrač. Naravno, kao i svaki fudbaler voleo bih da igram u najboljim ligama, ali treba ići korak po korak i pametno vući poteze.
Prošao je sve mlađe reprezentativne selekcije Srbije, ali najdublji trag ostavio je u mladom državnom timu. Jedna od prioritetnih želja mu je da bude na nivou koji bi mu osigurao mesto među Orlovima.
- Za mene je to što nosim dres Srbije najveći ponos i privilegija. Voleo bih da dobijem priliku da igram u najboljem timu naše zemlje i na ostvarenju te ambicije naporno radim svakog dana. Do tada, deo sam mlade reprezentacije i dajem sve od sebe da zemlju predstavljam na najbolji mogući način, kao uostalom i svi drugi u ekipi.
Još od najranijeg detinjstva, kao i mnogi golobradi dečaci, maštao je da jednog dana postane fudbaler o kojem će se pričati, čiji potezi će se prepričavati. Već je u velikoj meri skrenuo pažnju i sebe ne može da zamisli ni uz jednu drugu profesiju. Lopta mu je ušla u krv.
- Nikada se nije dovodilo u pitanje šta ću biti kada porastem. Fudbal je moj život od kad znam za sebe, od kad pamtim loptu i teren. Daću sve od sebe da ostvarim sve ciljeve. Sada sam u TSC-u , pa ćemo videti gde će me put odvesti. Ovde mi je sjajno, funkcionišemo kao velika porodica, svi se družimo bez obzira na godine i svim igračima bih poželeo da budu deo ovakve sredine – zaključio je Miloš Pantović.
LAZETIĆ „KRIV” ŠTO SAM ODBIO PARTIZAN
Miloš Pantović je u TSC došao iz Voždovca, a prethodno je od 2015. iz Vojvodine došao u Omladinsku školu Crvene zvezde. Zbog sjajnih partija na „krovu” našao se na listi želja Partizana. Mnoge je iznenadilo što je odbio crno-bele.
- Nije me tražio samo Partizan, već i nekoliko drugih klubova. U TSC me pozvao trener Žarko Lazetić, pre svih članova uprave. On je tim potezom kod mene dobio najveći plus, što je na kraju presudilo da karijeru nastavim u Bačkoj Topoli. Naravno, nisam se pokajao, ovde mi je fenomenalno – otkrio je Pantović.
DEVOJKA NAJVEĆA PODRŠKA
Za profesionalne sportiste je od ogromne važnosti da budu okruženi ljudima koji su im lojalni i koji u njima ne vide vreću punu novca. Miloš Pantović je imao sreće da pronađe srodnu dušu koja prevashodno ceni njegove ljudske kvalitete, a ima ih napretek.
- Najveća podrška mi je devojka, već godinama prolazimo zajedno kroz sve uspone i padove. Mnogo mi znači to što znam da me neko čeka kod kuće, bez obzira da li smo pobedili ili izgubili. Znam da ću uvek da dobijem podršku, jer zajedno delimo sreću i tugu. Ona se trudi da mi maksimalno olakša sve kako bih bio fokusiran samo na fudbal, pored nje ne brinem o ostalim obavezama.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
