Душан Плавшић, капитен ОФК Београда, празнике ће провести у кругу породице, супруге Катарине и синова Лазара и Стефана. Искусни везиста дете је клуба са Старе Карабурме, али тамо игра тек од лета 2022. године. У каријери је био у 13 клубова, доживљавао испадања у нижи ранг и промоције у елиту, а сениорски деби имао је у БСК-у из Борче у време кад је био члан Супер лиге.
- Био је то леп период, дошао сам из ОФК Београда као млад играч. Многи који нису добијали прилику на Омладинском стадиону, одлазили су у Борчу. Тренери су били Величко Каплановић, сада помоћник Саше Илића у Грчкој, и Драган Аничић, док је Ненад Галић радио са млађим селекцијама. Дебитовао сам код Миленка Киковића против Спартака, имао сам 19 година. Био сам део омладинске репрезентације док је селектор био Дејан Говедарица, одиграо неколико пријатељских утакмица, али нисам отишао на Европско првенство. Недостајало ми је више утакмица, БСК у то време није много рачунао на младе играче, увек је била борба за опстанак. Стефан Савић једини је добијао прилику - присећа се почетака Плавшић.
Као млад играо је на великој сцени и то му је помогло да очврсне.
- Такмичење је у том тренутку било јаче него сада. Прешао сам у Рад, имао је одличну екипу, Ранко Стојић водио клуб и борио се за Европу. Нисам добијао прилику и тражио сам да ми пронађу неки клуб, па су ме послали у ОФК Младеновац. Били су ту Напредак, Чукарички, Младост из Лучана и Вождовац. Сви су сада стабилни суперлигаши. Све ми је то помогло у даљој каријери, а био сам и у Српској лиги. Тај пут препоручујем свим играчима који излазе из млађих категорија.
Носио је дрес Банске Бистрице у Словачкој, али није се дуго задржао.
- Тамо сам завршио игром случаја. Дошао сам недељу дана пред првенство из не баш сређене приче, размишљао сам у стилу „хајде да пробам” и лако сам се прилагодио. Саиграч ми је био Давид Штријелка, некадашњи репрезентативац Чешке, много ми је помогао у адаптацији. Изборио сам се за прилику, али није било лако одвојити се од породице. Био сам принуђен да одем јер је клуб упао у огромне финансијске проблеме, нисам могао да све то издржим.
После повратка у Србију, почеци нису били лаки.
- Кренули су највећи проблеми и то је, можда, главни разлог зашто нисам направио значајнији искорак. Добио сам забрану играња због папиролошких ствари, тад сам био у Слободи из Ужица. Имао сам дугу паузу и било је тешко пронаћи клуб, а кад се не игра, лако вас сви забораве. Тад сам био на прекретници, родило ми се прво дете, а породица ми је увек на првом месту и због тога сам размишљао да завршим каријеру. Уследио је позив из Борче, ситуација није била добра, играли смо за мали новац, али одлучио сам да покушам да оживим каријеру, било је добрих играча у БСК-у, пре свих Аранђел Стојковић.
До прекида каријере дошло је и док је играо за Пролетер из Новог Сада.
- То је био најтежи период за супругу и мене, зато што нам се син разболео и у том периоду нисам хтео да играм, стално смо били у болници. Из тога је опет произашло нешто најлепше, син је оздравио, окренули смо се ка цркви и то нас је ујединило. Не жалим што нисам направио нешто више у фудбалу у том тренутку, ове друге ствари биле су важније.
Са фудбалске стране, период у Пролетеру био је, можда, један од најбољих.
- Сјајна група људи водила је клуб, озбиљно смо радили. Нисмо били заштићени уговорима као што је то сада, али челници клуба плаћали су све на време. Играо сам добро, био један од носилаца екипе, направили смо сјајан резултат, најбољи у историји клуба, чак смо били испред Војводине у првој сезони у Супер лиги.
На Стару Карабурму стигао је у тренутку кад је ситуација у клубу била најтежа од оснивања.
- То је увек био и биће мој клуб, прошао сам све млађе категорије и посебан је осећај доћи на тај стадион. Средина има душу, то многи људи осећају. Одлука да дођем у ОФК Београд није била лака, али у једном моменту желео сам да одем. После разговора са навијачима преломио сам да останем и играм за симобличну суму новца, иако сам код куће имао двоје деце, а нисам био финансијски обезбеђен. Била је луда одлука, али помогли су ми колико су могли. Имао сам и здравствених проблема, али увек сам играо срцем. Дешавало се да смо на тренинзима имали максимално једанаест играча, није се имало за основне ствари и то говори колико је било тешко.
ОФК Београд се победом против Текстилца, после осам година, вратио у Супер лигу.
- Свима нам је то био циљ, ОФК Београду је тамо и место. Кад сам дошао причао сам са неким људима и са навијачима и обећао сам да ћу увести ОФК Београд у елиту, драго ми је што сам успео. Завршили смо посао пет кола пре краја и одмах смо отишли да прославимо са навијачима – истакао је Плавшић.
ПРОПАО ТРАНСФЕР У ДАНСКУ
Био је близу да се још једном окуша у иностранству.
- Хтео сам да идем из Пролетера, нисам био љут, желео сам само промену средине. Одлазак у Хорсенс из Данске био је готово договорен, имао сам већ сређену карту за пут али у последњем моменту све је пропало. Био сам и у причи за Казахстан, то би ми, можда, више одговарало – каже Плавшић.
ДОБРА СВЛАЧИОНИЦА 80 ОДСТО ПОСЛА
Плавшић је заслужан за сјајну атмосферу у екипи пред пролећни део сезоне 2022/23. кад су се Романтичари вратили у Прву лигу.
- Имали смо срећу да је било много искуснијих који знају да се носе са сваком ситуацијом. Андрија Калуђеровић и Филип Касалица су за десетку, али и деца клуба као и ја свесни су тежине грба. Добра атмосфера у свлачионици је 80 одсто завршеног посла - рекао је Плавшић.
ВОЛЕО БИХ ДА САМ ИГРАО РАНИЈЕ СА СМИЉАНИЋЕМ
Душан Плавшић је нагласио да је Лола Смиљанић на њега оставио најјачи утисак:
- Сад је смиренији него у периоду кад сам га гледао на малим екранима. За мене је била част да са њим делим место на терену. И даље има ватре у себи, један од оних који не морају ништа да кажу, а увек могу да покрену екипу. Да сам га имао поред себе у 21. години, био бих бољи играч.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
