Kapiten Romantičara: Kroz trnje do Super lige

Dušan Plavšić, kapiten OFK Beograda, praznike će provesti u krugu porodice, supruge Katarine i sinova Lazara i Stefana. Iskusni vezista dete je kluba sa Stare Karaburme, ali tamo igra tek od leta 2022. godine. U karijeri je bio u 13 klubova, doživljavao ispadanja u niži rang i promocije u elitu, a seniorski debi imao je u BSK-u iz Borče u vreme kad je bio član Super lige.

- Bio je to lep period, došao sam iz OFK Beograda kao mlad igrač. Mnogi koji nisu dobijali priliku na Omladinskom stadionu, odlazili su u Borču. Treneri su bili Veličko Kaplanović, sada pomoćnik Saše Ilića u Grčkoj, i Dragan Aničić, dok je Nenad Galić radio sa mlađim selekcijama. Debitovao sam kod Milenka Kikovića protiv Spartaka, imao sam 19 godina. Bio sam deo omladinske reprezentacije dok je selektor bio Dejan Govedarica, odigrao nekoliko prijateljskih utakmica, ali nisam otišao na Evropsko prvenstvo. Nedostajalo mi je više utakmica, BSK u to vreme nije mnogo računao na mlade igrače, uvek je bila borba za opstanak. Stefan Savić jedini je dobijao priliku - priseća se početaka Plavšić.

Kao mlad igrao je na velikoj sceni i to mu je pomoglo da očvrsne.

- Takmičenje je u tom trenutku bilo jače nego sada. Prešao sam u Rad, imao je odličnu ekipu, Ranko Stojić vodio klub i borio se za Evropu. Nisam dobijao priliku i tražio sam da mi pronađu neki klub, pa su me poslali u OFK Mladenovac. Bili su tu Napredak, Čukarički, Mladost iz Lučana i Voždovac. Svi su sada stabilni superligaši. Sve mi je to pomoglo u daljoj karijeri, a bio sam i u Srpskoj ligi. Taj put preporučujem svim igračima koji izlaze iz mlađih kategorija.

Nosio je dres Banske Bistrice u Slovačkoj, ali nije se dugo zadržao.

- Tamo sam završio igrom slučaja. Došao sam nedelju dana pred prvenstvo iz ne baš sređene priče, razmišljao sam u stilu „hajde da probam” i lako sam se prilagodio. Saigrač mi je bio David Štrijelka,  nekadašnji reprezentativac Češke, mnogo mi je pomogao u adaptaciji. Izborio sam se za priliku, ali nije bilo lako odvojiti se od porodice. Bio sam prinuđen da odem jer je klub upao u ogromne finansijske probleme, nisam mogao da sve to izdržim.

Posle povratka u Srbiju, počeci nisu bili laki.

- Krenuli su najveći problemi i to je, možda, glavni razlog zašto nisam napravio značajniji iskorak. Dobio sam zabranu igranja zbog papiroloških stvari, tad sam bio u Slobodi iz Užica. Imao sam dugu pauzu i bilo je teško pronaći klub, a kad se ne igra, lako vas svi zaborave. Tad sam bio na prekretnici, rodilo mi se prvo dete, a porodica mi je uvek na prvom mestu i zbog toga sam razmišljao da završim karijeru. Usledio je poziv iz Borče, situacija nije bila dobra, igrali smo za mali novac, ali odlučio sam da pokušam da oživim karijeru, bilo je dobrih igrača u BSK-u, pre svih Aranđel Stojković.

Do prekida karijere došlo je i dok je igrao za Proleter iz Novog Sada.

- To je bio najteži period za suprugu i mene, zato što nam se sin razboleo i u tom periodu nisam hteo da igram, stalno smo bili u bolnici. Iz toga je opet proizašlo nešto najlepše, sin je ozdravio, okrenuli smo se ka crkvi i to nas je ujedinilo. Ne žalim što nisam napravio nešto više u fudbalu u tom trenutku, ove druge stvari bile su važnije.

Sa fudbalske strane, period u Proleteru bio je, možda, jedan od najboljih.

- Sjajna grupa ljudi vodila je klub, ozbiljno smo radili. Nismo bili zaštićeni ugovorima kao što je to sada, ali čelnici kluba plaćali su sve na vreme. Igrao sam dobro, bio jedan od nosilaca ekipe, napravili smo sjajan rezultat, najbolji u istoriji kluba, čak smo bili ispred Vojvodine u prvoj sezoni u Super ligi.

Na Staru Karaburmu stigao je u trenutku kad je situacija u klubu bila najteža od osnivanja.

-  To je uvek bio i biće moj klub, prošao sam sve mlađe kategorije i poseban je osećaj doći na taj stadion. Sredina ima dušu, to mnogi ljudi osećaju. Odluka da dođem u OFK Beograd nije bila laka, ali u jednom momentu želeo sam da odem. Posle razgovora sa navijačima prelomio sam da ostanem i igram za simobličnu sumu novca, iako sam kod kuće imao dvoje dece, a nisam bio finansijski obezbeđen. Bila je luda odluka, ali pomogli su mi koliko su mogli. Imao sam i zdravstvenih problema, ali uvek sam igrao srcem. Dešavalo se da smo na treninzima imali maksimalno jedanaest igrača, nije se imalo za osnovne stvari i to govori koliko je bilo teško.

OFK Beograd se pobedom protiv Tekstilca, posle osam godina, vratio u Super ligu.

- Svima nam je to bio cilj, OFK Beogradu je tamo i mesto. Kad sam došao pričao sam sa nekim ljudima i sa navijačima i obećao sam da ću uvesti OFK Beograd u elitu, drago mi je što sam uspeo. Završili smo posao pet kola pre kraja i odmah smo otišli da proslavimo sa navijačima – istakao je Plavšić.