Бранка Тица: Сазрела сам као играчица и човек

Чујеш Јединство, помислиш шампион. Чујеш МВП, помислиш Бранка Тица. Прешло је у навику, с обзиром да на то да на домаћој сцени код дама, овo име и признањe две године иду „раме уз раме“.

Сезона која је сада иза плаво-белих и њихове „левице”, била је нешто посебно, нешто што се не дешава често, и баш зато се памти читавог живота. Пре мање од недељу дана, у Старој Пазови засијала је трипла круна, а 20-годишњакиња још једном је била најкориснија играчица финала плеј-офа.

Много ствари се променило у годину дана између две титуле и награде, и тек ће се мењати. Но, Бранчи, како је зову у тиму, Тић, како практикује капитен Милица Медвед или Тица, како то воли тренер Јово Цаковић, у разговору за Спортски журнал кренула је редом.

- Циљ је био да освојимо један трофеј, да одбранимо титулу. Нико није очекивао сва три. Имале смо то у подсвести, надале смо се, али колико је било реално нисмо знале. Тимски дух који градимо годинама је пресудио, екипа је била иста као прошле сезоне, осим Исидоре Коцкаревић. Годинама заједно тренирамо, радимо, дружимо се и успеле смо. Када једној не крене, друга увек ускочи. Није честа појава да се и ван терена сви слажу. После повреде, Уна Вајагић и Тијана Цветковић нису пропуштале наше утакмице, Тијана је била сваки дан и на јутарњем и на вечерњем тренингу. Можда је нас на терену шест, али ван нас је много више!

Већина екипе ће наставити каријере у иностранству?

- Поднела сам то тешко. У Јединству играм од 14 године, то је на неки начин мој дом. Иако смо славиле победу, било је тешко, сама помисао да је за неке од нас то била последња утакмица... Ипак, одрасле смо, знале смо да ће једном да дође до овога. Драго ми је да сам један део живота провела са овим људима. Да опет бирам клуб у ком ћу стасати, изабрала бих Стару Пазову.

Шта је Бранка научила између две МВП награде?

- Сазрела сам као играчица. Стресне ситуације које сам прошле године другачије проживљвала, у истим сам била много смиренија. Помогло је и искуство из Лиге шампиона. Тако је и у приватном животу, постала сам сталожена, не дајем значај неким ситним стварима које могу да ме ометају у циљевима. Сматрам да сам порасла као играчица, али и као човек.

Поменули сте Лигу шампиона. Шта је оставило највећи утисак из најјачег такмичења у Европи?

- Сама помисао да ћемо играти против својих идола је била нестварна. Трудила сам се да научим од њих одбојкашке ствари, али и понашање ван терена. Прави професионализам. Габи ме је одушевила, а она ми је одувек била једна од омиљених. Прави спортиста од игре, до понашања. Што се тиче нас, велико искуство, које нам је донело велику предност у лигашком делу. Осетило се колико је бољи ритам тренинга и утакмица после европских мечева. 

Прошле године амајлија су биле шналице, да ли још увек „раде посао”?

- Шналице су се промениле од прошле године, али рецепт је исти. Када смо освојили Куп носила сам једне шналице, и од тада их нисам скинула. Поново су помогле. Такође, нова традиција је да сви заједно пре меча морамо да попијемо кафу у кафетерији у Пазови. Шналице ће сигурно остати део рутине, а надам се и да ћу са овим девојкама пити кафу када год смо у прилици.