Branka Tica: Sazrela sam kao igračica i čovek

Čuješ Jedinstvo, pomisliš šampion. Čuješ MVP, pomisliš Branka Tica. Prešlo je u naviku, s obzirom da na to da na domaćoj sceni kod dama, ovo ime i priznanje dve godine idu „rame uz rame“.

Sezona koja je sada iza plavo-belih i njihove „levice”, bila je nešto posebno, nešto što se ne dešava često, i baš zato se pamti čitavog života. Pre manje od nedelju dana, u Staroj Pazovi zasijala je tripla kruna, a 20-godišnjakinja još jednom je bila najkorisnija igračica finala plej-ofa.

Mnogo stvari se promenilo u godinu dana između dve titule i nagrade, i tek će se menjati. No, Branči, kako je zovu u timu, Tić, kako praktikuje kapiten Milica Medved ili Tica, kako to voli trener Jovo Caković, u razgovoru za Sportski žurnal krenula je redom.

- Cilj je bio da osvojimo jedan trofej, da odbranimo titulu. Niko nije očekivao sva tri. Imale smo to u podsvesti, nadale smo se, ali koliko je bilo realno nismo znale. Timski duh koji gradimo godinama je presudio, ekipa je bila ista kao prošle sezone, osim Isidore Kockarević. Godinama zajedno treniramo, radimo, družimo se i uspele smo. Kada jednoj ne krene, druga uvek uskoči. Nije česta pojava da se i van terena svi slažu. Posle povrede, Una Vajagić i Tijana Cvetković nisu propuštale naše utakmice, Tijana je bila svaki dan i na jutarnjem i na večernjem treningu. Možda je nas na terenu šest, ali van nas je mnogo više!

Većina ekipe će nastaviti karijere u inostranstvu?

- Podnela sam to teško. U Jedinstvu igram od 14 godine, to je na neki način moj dom. Iako smo slavile pobedu, bilo je teško, sama pomisao da je za neke od nas to bila poslednja utakmica... Ipak, odrasle smo, znale smo da će jednom da dođe do ovoga. Drago mi je da sam jedan deo života provela sa ovim ljudima. Da opet biram klub u kom ću stasati, izabrala bih Staru Pazovu.

Šta je Branka naučila između dve MVP nagrade?

- Sazrela sam kao igračica. Stresne situacije koje sam prošle godine drugačije proživljvala, u istim sam bila mnogo smirenija. Pomoglo je i iskustvo iz Lige šampiona. Tako je i u privatnom životu, postala sam staložena, ne dajem značaj nekim sitnim stvarima koje mogu da me ometaju u ciljevima. Smatram da sam porasla kao igračica, ali i kao čovek.

Pomenuli ste Ligu šampiona. Šta je ostavilo najveći utisak iz najjačeg takmičenja u Evropi?

- Sama pomisao da ćemo igrati protiv svojih idola je bila nestvarna. Trudila sam se da naučim od njih odbojkaške stvari, ali i ponašanje van terena. Pravi profesionalizam. Gabi me je oduševila, a ona mi je oduvek bila jedna od omiljenih. Pravi sportista od igre, do ponašanja. Što se tiče nas, veliko iskustvo, koje nam je donelo veliku prednost u ligaškom delu. Osetilo se koliko je bolji ritam treninga i utakmica posle evropskih mečeva. 

Prošle godine amajlija su bile šnalice, da li još uvek „rade posao”?

- Šnalice su se promenile od prošle godine, ali recept je isti. Kada smo osvojili Kup nosila sam jedne šnalice, i od tada ih nisam skinula. Ponovo su pomogle. Takođe, nova tradicija je da svi zajedno pre meča moramo da popijemo kafu u kafeteriji u Pazovi. Šnalice će sigurno ostati deo rutine, a nadam se i da ću sa ovim devojkama piti kafu kada god smo u prilici.