ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД КОБНЕ ТРКЕ У ИМОЛИ: Ајртон Сена – херој детињства, узор зрелости

ТРАГИЧНА НЕДЕЉА

Први мај – празник рада, за љубитеље ауто-мото спорта тужно је сећање. Те 1994. престало је да куца срце највећег, а изгледало је неуништиво. И он је знао да тај дан нешто не ваља.

У првој квалификационој сесији Рубенс Барикело једва је извукао живу главу. Сена је одмах притрчао у помоћ земљаку, који је пуком срећом прошао без последица. Наредног дана, живот је изгубио Роланд Ратзенбергер. Предње крило му се откачило и заглавило, па је изгубио контролу над болидом и ударио у ограду.

Верујући човек осетио је присуство лошег око себе, покушаји да се трка одложи нису уродили плодом. Ајртон је указивао дирекцији трке на безбедоносне ризике, али је упркос томе решио да изађе на стазу.

КАРАКТЕР ПОБЕДНИКА

„Трке и тркање су у мојој крви. То је део мене, део мог живота, нешто што сам радио цели живот и што је изнад свега.“

Сваке године подсећамо се највећих подвига „Кишног човека“. Јапан 1988, „Круг богова“ 1993, Монако 1984, Бразил 1991... И немојте престати, никада. Чувајте успомену, негујте љубав и „возите“ кроз живот неустрашиво – баш онако како је наш херој радио.

„Бити други значи само бити најбољи од губитника.“

Кроз Формулу 1 продефиловало је много возача. Оборени су рекорди, стварани су нови јунаци, али још нико није достигао тај степен бесмртности. Константно је ходао по ивици, возио до крајњих граница. За њега није било довољно да  „само“ победи, трка се морала возити од почетка до краја истим интензитетом.

До тада невиђена опсесивност помало је и плашила противнике. Где би други успорили, Ајртон би дао гас. Целим својим бићем био је посвећен тркању, често не размишљајући о последицама. Веровао је у своје могућности и да га Бог чува.

СЕНА И ПРОСТ

Најтачнији опис Сениног карактера дао је, такође велики, Алан Прост, после инцидента у Јапану 1990. рекавши: „Он је убеђен да не може да настрада.“

Каријеру Бразилца по много чему обликовао је управо Прост. Био је достојан ривал неустрашивом Ајртону, а инциденти између њих били су чести. Љути противници на стази поштовали су се изван ње, а „Професор“ је био један од људи који су носили ковчег на Сениној сахрани.

Удеси између њих двојице били су редовни. Често се нису штедели речима, али у дубини душа знали су да су исти. Рођени победници.

Разликовали су се само по тактичности. Док је Прост знао кад да успори и „спусти лопту“, Сена је разумео само појам тркања. Стаза је била његово мерило вредности.

НАСЛЕЂЕ ШАМПИОНА

„Сви смо ми врло крхки. У много тренутака спознаја о томе враћа вас у стварност. Истовремено, док радите нешто за шта знате да нико други не може и док се сматра да сте најбољи, најбржи, неко кога нико не може постићи – тада сте невероватно крхки.“

Ајртон нам је показао шта је прави тркач. На стази немилосрдан лав, ван ње човек с два срца. Контраст који му је и донео вечну славу.

Многобројни споменици подигнути су у част великана. Музеји чувају његово наслеђе, а возачи посвећеним кацигама – указују поштовање.

Три титуле, 41 победа и 65 пол позиција остају заувек записани у историјским књигама.

Ипак, оно најважније лежи у нама. Онај осећај који пројури кроз стомак исто као Ајртон кроз кривину и срце које прескочи сваки пут када размишљамо о Бразилцу. И то неће никада престати. Сваке године прићаћемо о подвизима Сене, а његово наслеђе ће се преносити заувек кроз наше речи!

Винуо се Ајртон у највеће висине и одатле посматра наследнике.