TRI DECENIJE OD KOBNE TRKE U IMOLI: Ajrton Sena – heroj detinjstva, uzor zrelosti

TRAGIČNA NEDELjA

Prvi maj – praznik rada, za ljubitelje auto-moto sporta tužno je sećanje. Te 1994. prestalo je da kuca srce najvećeg, a izgledalo je neuništivo. I on je znao da taj dan nešto ne valja.

U prvoj kvalifikacionoj sesiji Rubens Barikelo jedva je izvukao živu glavu. Sena je odmah pritrčao u pomoć zemljaku, koji je pukom srećom prošao bez posledica. Narednog dana, život je izgubio Roland Ratzenberger. Prednje krilo mu se otkačilo i zaglavilo, pa je izgubio kontrolu nad bolidom i udario u ogradu.

Verujući čovek osetio je prisustvo lošeg oko sebe, pokušaji da se trka odloži nisu urodili plodom. Ajrton je ukazivao direkciji trke na bezbedonosne rizike, ali je uprkos tome rešio da izađe na stazu.

KARAKTER POBEDNIKA

„Trke i trkanje su u mojoj krvi. To je deo mene, deo mog života, nešto što sam radio celi život i što je iznad svega.“

Svake godine podsećamo se najvećih podviga „Kišnog čoveka“. Japan 1988, „Krug bogova“ 1993, Monako 1984, Brazil 1991... I nemojte prestati, nikada. Čuvajte uspomenu, negujte ljubav i „vozite“ kroz život neustrašivo – baš onako kako je naš heroj radio.

„Biti drugi znači samo biti najbolji od gubitnika.“

Kroz Formulu 1 prodefilovalo je mnogo vozača. Oboreni su rekordi, stvarani su novi junaci, ali još niko nije dostigao taj stepen besmrtnosti. Konstantno je hodao po ivici, vozio do krajnjih granica. Za njega nije bilo dovoljno da  „samo“ pobedi, trka se morala voziti od početka do kraja istim intenzitetom.

Do tada neviđena opsesivnost pomalo je i plašila protivnike. Gde bi drugi usporili, Ajrton bi dao gas. Celim svojim bićem bio je posvećen trkanju, često ne razmišljajući o posledicama. Verovao je u svoje mogućnosti i da ga Bog čuva.

SENA I PROST

Najtačniji opis Seninog karaktera dao je, takođe veliki, Alan Prost, posle incidenta u Japanu 1990. rekavši: „On je ubeđen da ne može da nastrada.“

Karijeru Brazilca po mnogo čemu oblikovao je upravo Prost. Bio je dostojan rival neustrašivom Ajrtonu, a incidenti između njih bili su česti. Ljuti protivnici na stazi poštovali su se izvan nje, a „Profesor“ je bio jedan od ljudi koji su nosili kovčeg na Seninoj sahrani.

Udesi između njih dvojice bili su redovni. Često se nisu štedeli rečima, ali u dubini duša znali su da su isti. Rođeni pobednici.

Razlikovali su se samo po taktičnosti. Dok je Prost znao kad da uspori i „spusti loptu“, Sena je razumeo samo pojam trkanja. Staza je bila njegovo merilo vrednosti.

NASLEĐE ŠAMPIONA

„Svi smo mi vrlo krhki. U mnogo trenutaka spoznaja o tome vraća vas u stvarnost. Istovremeno, dok radite nešto za šta znate da niko drugi ne može i dok se smatra da ste najbolji, najbrži, neko koga niko ne može postići – tada ste neverovatno krhki.“

Ajrton nam je pokazao šta je pravi trkač. Na stazi nemilosrdan lav, van nje čovek s dva srca. Kontrast koji mu je i doneo večnu slavu.

Mnogobrojni spomenici podignuti su u čast velikana. Muzeji čuvaju njegovo nasleđe, a vozači posvećenim kacigama – ukazuju poštovanje.

Tri titule, 41 pobeda i 65 pol pozicija ostaju zauvek zapisani u istorijskim knjigama.

Ipak, ono najvažnije leži u nama. Onaj osećaj koji projuri kroz stomak isto kao Ajrton kroz krivinu i srce koje preskoči svaki put kada razmišljamo o Brazilcu. I to neće nikada prestati. Svake godine prićaćemo o podvizima Sene, a njegovo nasleđe će se prenositi zauvek kroz naše reči!

Vinuo se Ajrton u najveće visine i odatle posmatra naslednike.