Ђорђевић: За десетак дана отварам карте, имам слатке муке

Клупска сезона се ближи крају, а сат одбројава „ситно“ до тренутка када ће селектор кошаркашке репрезентације Александар Ђорђевић објавити списак за Европско првенство које ће се у септембру одржати у четири државе – Француској, Немачкој, Хрватској и Летонији.

Његовим доласком на место где су столичили великани наше кошарке направљена је права револуција, промењена стратегија, понашање и поимање игре, а резултат је стигао „преко ноћи“, већ на првом такмичењу освојена је сребрна медаља на Светском купу у Шпанији.

Следећа акција има много већу тежину. Србија на Евробаскет долази са ореолом, а конкуренција ће бити много јача него лане, јер се у Француској (у Лилу ће се одржати завршна рунда) ваде две „визе” за Игре у Рију (финалисти) и још четири позивнице за квалификације.

Ненадано сте остали без првог сарадника, Дејана Бодироге који вас је и довео за селектора. Како ће то утицати на спровођење заједничке идеје о великом повратску српске кошарке?

– Није ми право јер смо имали изванредну сарадњу. Били смо добар тандем, отворени, директни и конструктивни. Гледали смо много година унапред и јако ми је жао што је донео одлуку да се повуче. Он зна разлоге и ја то поштујем. До последњег дана сам се борио да остане јер знам колико је урадио, као и Драган Тарлаћ са млађим категоријама, али немам намеру ни право да мењам курс. Знам само да онима који су дошли после њих неће бити лако и да морају озбиљно да схвате позицију на којој се налазе – рекао је Ђорђевић на почетку интервјуа „Политици“.

Стручну пирамиду желите да поставили на место на ком је некад била. Заврнули сте рукаве и са сарадницима се спустили у окно. Шта сте тамо затекли?

– Некад је постојала српска школа кошарке, па се изгубила и сада је недефинисана. Наш задатак је да је поново направимо препознатљивом. Сигурно да у томе могу да помогну резултати „А” селекције, али циљ је континуитет који даје кредибилитет да би тако нешто могли да спроведемо. Одговорност струке је да ту идеју спустимо у базу и истрајемо да се постулати игре које заступамо „приме“ у млађим категоријама. Без тога, нема нам даље.

Каквом замишљате ту кошарку, где смо „танки“?

– Недостају нам брзина, агресивност, атлетицизам, вертикалност и конкретност у тренирању. Обавезан је и рад на техници и детаљима који су максимално адаптирани на савремене захтеве кошарке која је постала и брзомислећа. То је све последица „умирања“ у теорији и објашњавања шема, а играчима су потребни једноставни савети на тренинзима.

Јавност највише интересује како ће изгледати српска репрезентација за Европско првенство и када ћете објавити списак?

– За десетак дана, после фајнал–фора Евролиге у Мадриду отворићу карте. Све је познато, на ширем списку наћи ће се 24 играча, а идеја је да 18 отпочну припреме. Са појединцима морам да разговарам и предочим улогу која им је намењена. Основа је тим са Светског купа, али биће измена и допуна. Носиоци игре су се искристалисали, а око њих се стварају други. Лидера имамо у лику и делу Милоша Теодосића, Немању Бјелицу и Богдана Богдановића. Има играча који у континуитету играју добро, који су били у репрезентацији, неки су се наметнули, а биће и нових имена. Имам слатке муке, али у суштини сви знају моју поруку. Целог живота моја амбиција је била да играм финале јер тад може нешто да се освоји. Не бежим ни сада од тога, иако је пред нама императив директног одласка на Олимпијске игре, где нас није било ни у Пекингу ни у Лондону. Биће изузетно тешко јер до полуфинала морамо да се састанемо са Французима којима снагу дају НБА играчи и домаћа публика. Како ми је прошле године била опсесија Шпанија, сада је то Француска.

Да ли имате концепцијску дилему, по питању броја спољних и високих играча?

– На свим позицијама  имамо играче за две опције, што је изузетна вредност. Посебно у дефанзиви, где појединци могу да бране и три позиције. Најважније је да одбрамбено можемо да одговоримо задацима, а нападачки ће све да легне на своје место.