Смирен, миран, тих, повучен, увек спреман да помогне, покрене саиграче на терену, али и да одреагује кад га погоди неправда, такав је Александар Војновић. Фудбал је заволео поред оца, некадашњег фудбалера, а љубав према најбитнијој споредној ствари на свету расла је касније кроз цело детињство и игру са другарима. Иако има тек 27 година играч из Новог Града више од две деценије је на терену.
- Фудбал је некако увек био прва опција, идеја ми је одувек била да покушам да живим од фудбала. То се касније десило, почео сам да зарађујем и онда је све кренуло својим током. Нисам запоставио образовање, завршио сам гимназију, прву годину на факултету, али сам онда морао да направим паузу. Једноставно, професионалне обавезе ми нису дозвољавале да студирам и истовремено играм фудбал. Размишљам свакако у правцу шта би могао да радим кад престанем да играм. Волео бих да будем професор физичког, али и да положим за тренерску лиценцу. Све је то далеко, планирам да још дуго играм, надам се да ће ме и здравље послужити, а онда ћу детаљније разматрати опције - уз осмех започиње животну причу Александар Војновић.
Стамени штопер афирмисао се у Звијезди 09 и Борцу из Бањалуке, одакле носи само позитивна искуства.
- Две сезоне у Звијезди су ми много значиле да стасам као играч. Одлазак у Борац, који увек има највише амбиције у Премијер лиги БиХ, био је још један корак напред. Освојили смо титулу у првој сезони и то је можда најбољи период у мојој досадашњој каријери. Играли смо и европска такмичења, најлепша сећања везана су ми за Бањалуку.
Не крије да је имао више понуда, али је одлука пала на Ниш, где је од првог тренутка добио максимално поверење.
- Супер лига Србије доста је квалитетнија од Премијер лиге, то је један од разлога мог доласка. С обзиром на чињеницу да је моја супруга у том тренутку била трудна гледао сам неку опцију која је фудбалски добра, а да не морам да идем у неку земљу која ће нам бити потпуно непозната и страна. Знао сам доста о Радничком, да је реч о великом клубу, са дугом традицијом, добрим навијачима и жеља је била да дођем овде.
Александру друштво у Нишу праве две даме, супруга Тамара и ћеркица Тиа. Породица Војновић, како се да закључити из приче, ужива у Нишу.
- Супер смо се снашли, прија нам град, људи су пријатни, љубазни. Осећамо се добродошло од првог тренутка кад смо дошли. Ниш је доста сличан Бањалуци, где смо живели три године, тако да нам заиста прија и уживамо. Често смо у парку Светог Саве, јер станујемо у близини, али волимо да одемо и до тврђаве, да тамо попијемо пиће, прошетамо. Има доста локација у граду где људи могу да се опусте и осећају пријатно.
Град на Нишави, заувек ће памтити по догађају који му је променио животу – постао је отац. И то ће без обзира на садашње или будуће резултате увак остати на првом месту.
- Сигурно да ћу боравак у Нишу највише памтити по рођењу детета. Тиа је рођена 11. децембра прошле године, интересантна је чињеница да смо ми тог дана победили Партизан на Чаиру, а само сат времена након утакмице стигла је вест да сам постао отац. То је најлепши дан у мом животу, а победа над Партизаном остаће као лепа успомена увек. Датум ми неће дозволити да је заборавим.
Један је од малобројних играча који може да се похвали да је играо све утакмице у Супер лиги и провео највише минута на терену.
- Није кренула сезона како смо очекивали. Играли смо добро, али срећа нас једноставно није погледала у неким моментима. Заслужили смо да играмо у плеј-офу, мањак концентрације у појединим мечевима коштао нас је и зато смо у плеј-ауту. Кад год је био неки преломни моменат, ми смо стали. Били смо под константним притиском. Сада смо искористили моменат, консолидовали смо се и треба да држимо континуитет. Лакше се дише, растерећенији смо, вратили смо самопоуздање и треба да наставимо у истом ритму како бисмо задржали суперлигашки статус без баража.
Даљи планови Војновића везани су Ниш.
- Уговором сам везан за Раднички још годину дана. Наравно да сви имају жељу да иду даље, направе још неки искорак, тако би и мој наредни избор био одлазак у иностранство. Услов је да то буде нека добра опција, а не да одем пошто-пото или да бих променио средину. Сад не размишљам толико далеко.
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА – ДРАГОЦЕНО ИСКУСТВО
Александра Војновића добре игре довеле су до А репрезентативца Босне и Херцеговине, одиграо је пријатељски меч, против САД јануара 2021.
- Сјајно је то искуство, можда и највеће у досадашњој каријери. Играли смо против добре, јаке репрезентације, на лепом стадиону у Лос Анђелесу. Можда остаје жал што смо поражени, голом у 90. минуту. Надам да ће стићи још неки позив у будућности.
У БРАКУ СА НЕКАДАШЊОМ КОШАРКАШИЦОМ
Из Бањалуке је у Ниш, са Војином, како га саиграчи зову, дошла и супруга Тамара, некада кошаркашица и кошаркашки судија.
- Мислим да ће ово бити најпосебнији Васкрс до сада, зато што нам се придружила Тиа. Први пут сама спремам све за нас троје. Откада смо добили дете све је лепше, трудим се да све буде најбоље за њен први Васкрс. Брзо сам успела да се уведем у тај мајчински живот, Александар ми је велика подршка, доста ми помаже око бебе. Све нам прија у Нишу, на мене је највећи утисак оставило одушевљење људи кад чују да смо из Бањалуке. Окружење, град, све је посебно, у праву је Аца кад каже да је Ниш доста сличан Бањалуци – рекла је Тамара.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
