Кад се крене Моравским путем, тамо негде до Параћина, па се избије ка Појатама, на само два километра даље дође се до села Стижа. И баш ту на скретању ка центру параћинског села налази се Ралина кафана. Ускоро ће да наврши 60 година постојања, основао је Радивоје Симић, а одмах иза кафане уздиже се и кућа која је, као и зграда угоститељског објекта, дом породице Симић. У тој кући, пре нешто више од 40 година родио се Ненад, син Мирка, фудбалер српсколигаша СФС Борца.
Половином априла Ненад Симић навршио је четири деценије, али и током ове сезоне, тридесете у низу, убојити левоноги нападач и даље мучи противничке одбране и постиже голове. Уз Жељка Димитрова, десет година млађег, и Филипа Ђуровића, 14 година млађег, у врху је листе стрелаца Српске лиге „Исток”.
За 30 година дружења с лоптом Ненад Симић ишао је многим фудбалским правцима, а почео је где му је било најближе. Прве фудбалске кораке начинио је у школи, давно преминулог, али незаборавног Љубише Богдановића. Професор ДИФ-а, брзо је уочио таленат и 11-годишњака одвео је у параћинско Јединство, а две сезоне касније обрео се у прволигашу, Хајдуку из Куле. Први сениорски меч одиграо је у дресу Јединства из Доње Мутнице, тадашњег српсколигаша, а онда је кренуо караван по другом рангу такмичења. Ређали су се клубови Јагодина, Нови Пазар, Јединство Путеви (Ужице), Радник (Сурдулица), Тимок (Зајечар), Слога (Краљево), Лозница и Бежанија. Било је повремених силазака у српсколигашки ранг, али и одлазака у иностранство.
- Три пута био сам ван Србије. У Канади сам играо за Бурлингтон, био је члан највишег ранга, био сам и у румунском прволигашу Сагати из Констанце, а на Исланду сам носио дрес друголигаша Хугина. Определио сам се да се вратим у Србију и родни град за који сам емотивно везан – каже Симић.
Од српколигашких клубова убојити фудбалер облачио је дресове Шумадије 1962 из Јагњила и Шумадије (Аранђеловац). Био је две сезоне члан и српсколигаша Јединства из Сурчина и Лештана, а два пута враћао се у параћинско Јединство.
- Желео сам да вратим дуг клубу где сам поникао. У Једниству сам провео годину дана у континуитету у пролећном делу првенства Српске лиге Исток 2016/ 2017 и јесењем 2017/2018. Вратио сам се у сезони 2019/20, кад је клуб доспео у зону Запад.
С познатијим параћинским клубом који је својевремено више сезона био и у друголигашким водама растао се почетком 2020. године, кад то нико није очекивао. У јесењој сезони, од августа до децембра 2019. године Симић је био први стрелац Српске лиге Исток и капитен Јединства, а онда је дошло до разлаза, иако се очекивало да ће остати још дуго. С обзиром да је, по повратку у Параћин преузео породични бизнис и вођење породичне кафане, одлазак из града на Црници више није био опција, па је зелени дрес убрзо замењен опремом СФС Борца. Од тада су прошле четири године и Ненад Симић постао је нераскидиви део вековне историје Стаклараца.
- Дочекан сам на изузетан начин и зато сам остао овако дуго, а не знам до када ће тако да буде. За сада је атмосфера сјајна и имам жељу да играм на најбољи начин. Другарство у екипи је изузетно и резултат тога је да смо поново високо пласирани. Играћу све док будем уживао.
Симић не може да каже до када ће да буде играч, али сигуран је да жели да остане у фудбалу и по завршетку каријере, као тренер или организатор рада у клубу. За четири године у СФС Борцу радио је што је најбоље знао. Захваљујући његовим бројним головима, Стакларци” су остваривали сјајне резултате. Симић је у сезони повратка СФС Борца на српсколигашку позорницу, постигао 21 гол. Годину дана раније кад је параћински тим, због пласмана на девету позицију испао из српсколигашког друштва, такође, био је први стрелац екипе, а у прошлој сезони прво место поделио је са Немањом Цонићем, постигли су по 11 голова.
- Фудбал ми је велика љубав. Сваки пут када сам на терену имам велику жељу да мој тим победи. Није увек најважније да будем стрелац, али често сам самоуверен и спреман да преузмем одговорност. У фудбалу, ипак, ништа не можеш сам, без добрих саиграча нема победа. Зато сам сваки гол до сада посветио њима - јасан је Ненад Симић, чврсто решен и да даље решета мреже.
ПОСВЕЋЕНОСТ ВЕРИ
Заштитница дома Симића је Света мученица Параскева – Света Петка, па је Ненад посвећен вери.
- Сматрам битним да човек буде посвећен вери, то ме смирује и даје ми снагу. Често постим и то ми помаже да ојачам дух и тело, а често одлазим и у цркву – каже Симић.
НА ИСЛАНДУ НЕМА ЕМОЦИЈА
Ненад Симић три пута одлазио је у иностране клубове. Боравак у Румунији био је кратког даха, али искуства у Канади и на Исланду тичу се нивоа емотивности.
- Био сам у другачијим условима, пре свега мислим на ниво емоција с којим се играју утакмице. На Исланду се сећам пораза после којег сам био потпуно сломљен. Људи из клуба су то приметили и питали ме да ли сам нечим незадовољан или да ли имам неких проблема здравствене припроде. Рекао сам да сам разочаран поразом и да је то изазвала реакцију, као да ми се срушио свет. Њима се то учинило чудно, јер победе и поразе примају хладније, као нормалну ствар – каже Симић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.