На ушћу двеју река испод Авале постоји најпознатији „бели град“. Широм света још 17 градова носи име Београд. Највише их је у Сједињеним Америчким Државама, попут Београда из Монтане коме су име дали из захвалности према Србима који су инвестирали у градњу севернопацифичке пруге која пролази кроз град.
У Аустралији нема имењака главног града Србије, али има фудбалских клубова. У Сиднеју од 1982. постоји Београд чија обележја јасно показују докле му сежу корени.
- Инспирација за име био је ОФК Београд - открива Дарио Јелић (40), првотимац, тренер јуниорског тима девојчица, и секретар клуба.
Београд је крајем прошлог века био перјаница српског фудбала у Аустралији, а истоврмено и место окупљања новог таласа имиграната.
Сеоба и друге промене у клубу утицали су да изгуби место предводника. Најтежи ударац је стигао од невидљивог противника. Период пандемије ковида умало је довео до гашења клуба, али је и том приликом показао да с разлогом носи име жилвог града са ушћа Саве у Дунав.
- После затишја који је наметнула пандемија ковида клуб је поново оживео - задовољно каже Јелић: - Промењено је руководство, клуб су преузели млађи људи са више енергије. Направили смо план и већ смо добили прве позитивне резултате. Имамо око 300 дечака и девојчица у 27 селекција. Кад видимо колико деца уживају ентузијазам да наставимо још јаче се сваким даном повећава.
Име јасно одређује припадност, мада и енглески назив „White city“ показује да је клуб као и град чије име носи отворен за све људе добре душе.
- Око 85 одсто чланова клуба су Срби или деца друге генерације досељеника у Аустралију. Нисмо, ипак, искључиво српски клуб. Отворени смо за све добре људе без обзира на националност и боју коже. Не желимо „труле јабуке“. Желимо да се деца лепо друже и да уче како да постану добри људи.
Корене, ипак, нико не чупа. Око Београда се окупљају Срби у расејању. Фудбал је увек добар повод за вишесатно дружење. Традиционална српска музика и коло обавезни су после сваке утакмице, чиме се клуб често похвали на друштевним мрежама.
- Кад год можемо организујемо дружења и окупљања. Трудимо се да деца знају своје порекло и учимо их нашој култури и како да чувају традицију. Одржавамо контакте и са другим српским клубовима. Недавно смо групу деце водили на утакмицу Белих орлова. Редовно смо одржавали и Куп Београда, кад су нам у госте долазили други клубови дијаспоре. План нам је да поново покренемо такмичење које је прекинула пандемија. Фудбал нас највише држи заједно.
Београд је у четвртом нивоу аустралијске фудбалске пирамиде, испод А-лиге и три нивоа Премијер лиге Новог Јужног Велса. Велика база јуниора основа је плана за напредовање у више рангове.
- Током 90-их прошлог века неколико година такмичили смо се у првом рангу Премијер лиге. Сад смо у лигу региона Сиднеја. План нам је да што више јуниора задржимо у клубу како бисмо направили тим који ће се вратити у Премијер лигу. Биће нам потребно неколико година, али тренутно имамо снаге и воље.
Највише снаге уливају утакмице бројних млађих селекција. Утакмице првог тима су оправдано слабо посећене.
- Кад играју јуниори има доста навијача. Долазе родитељи, пријатељи, родбина, па дођу и навијачи противника. Направи се лепа атмосфера. Проблем је кад игра први тим. Ковид је променио економију. Поскупеле су станарине, камате... Људи морају да раде по два-три посла и кад дође викенд једва чекају да окупе породицу, па им фудбал није баш најважнији. Зато је добра посета кад нам дође 50 навијача.
Највећа победа Београда је окупљање породица.
- Клуб сада воде активни и бивши играчи. Са нама је и подмладак. Моја кћерка је у тиму девојчица до девет година. Са нама су и деца других тренера. Клуб нам омогућава да проведемо више времена заједно, а деци да се друже са вршњацима из истог окружења. Очекујем да следеће сезоне имамо још више јуниорских тимова, а да први тим буде још бољи. Наше најбоље особине дружељубивост и борбеност држе нас заједно - каже Дарио Јелић.
ПРЕКИНУТЕ ВЕЗЕ
Београд су 1982. основали чланови српске заједнице из Ливерпула, предргађу Сиднеја.
У новом веку клуб се преселио у област Западне Камбрамате.
- Играмо и тренирамо на теренима које изнајмљујемо од општине. Помажу нам спонзори и пријатељи, уз нас су и бивши фудбалери клуба.
Веза са матицом, на жалост, не постоји. Партизан је 2013. одржао камп на теренима Београда, али се није вратио, а други српски клубови нису кренули за црно-белима.
- Везе су прекинуте. Тренутно немамо ни времена да их успостављамо. Трудимо се да обновимо клуб, да га поново поставимо на ноге. Кад завршимо тај посао посветићемо се обнављању веза са Србијом и Београдом.
КАРАЂОРЂЕВ КУП
Најважније окупљање српских клуба у Аустралији је Карађорђев куп. Традиционално се одржава у октобру. Јелић већ планира да на турнир поведе неколико екипа разних узраста.
- Ове године турнир је у Перту. Мало нам је далеко. Перт је на другој страни континента, 3.300 километара од Сиднеја. Путовање авионом траје четири сата. Мораћемо добро да се организујемо.
Београд је Карађорђев куп у сениорској конкуренцији освојио 1994, 1996. и 2009.
- Тада смо били најјачи. Сада нам је важно да учествујемо са што више екипа - каже Дарио Јелић.
ЗАКОН МЕЊАО ИМЕ
У свим већим градовима Аустралије постоје фудбалски клубови које су основали српски исељеници. Најпознатији и најуспешнији су Бели орлови из Сиднеја.
Постоје и Бели орлови из Мелбурна, Перта, Аделајда, Спрингвејла, Бониринга, Вулонгонга...
У Аделејду постоји још један Београд, члан Националне Премијер лиге Јужне Аустралије, другог степена фудбала у Аустралији.
Већина клубова је по оснивању имала у имену и Србију или придев „српски“. Токо 90-их година прошлог века сусрети са клубовима хрватске дијаспоре носили ознаку „високог ризика“, а често су завршавани и тучом навијача.
Да би умањили националне тензије аустралијске власти су донеле пропис који је захтевао да клубови уклоне називе држава из имена. Речено-учињено, али боје и национална обележја и даље су видно присутна.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
