ЗА ЖУРНАЛ ГОВОРИ – Нина Стојановић: Одустајање није опција

Реч предаја не постоји у њеном речнику. Мали милион пута једва је ходала по терену, играла с руптуром, али никад јој није пало на памет да у тим тренуцима преда дуел. Реч је о Нини Стојановић, некада 81. на свету, која после две и по године паузе због повреда покушава да се врати.  

Током мукотрпног, интензивног и спорог опоравка, који и даље траје, схватила је да је процес повратка тежак у сваком смислу, пре свега физички, али и емотивно.

За „Спортски журнал” говори о рехабилитацији, циљевима у сезони, али и о подвизима у каријери.

Пребродили сте серију повреда – раме, па кук. Прошли сте дуг процес опоравка. Како је то утицало на вас?

– Још увек пролазим кроз процес опоравка, који траје од фебруара 2022. и нисам још увек сигурна да  ли сам пребродила све здравствене препреке. Тај период ми је свакако најтежи у животу, како физички, тако и ментално. Дуго одсуство с терена, опоравак, десетине и десетине  лекарских прегледа, магнетних резонанци, скенера, операција, свакако су ствари које не бих пожелела никоме – каже Нина Стојановић, дугогодишња репрезентативка Србије.

Последњи меч сте одиграли на турниру  у Андори 2022?

– Да,  против Кинескиње Жанг Шуаи у новембру те сезоне.  

Ко вам је био највећа подршка?

– Увек и једино породица.

Шта сте радили док сте били ван терена?

– Од фебруара 2022. налазим се у константној потрази за решавањем здравствених проблема. Све ове године: 2022, 2023. и ево 2024.  биле су испуњене   медицинским испитивањима, бројним физикалним терапијама, рехабилитационим тренизима опоравка, сталним покушајима побољшања физичких капацитета, уз тешке тренинге… Све по принципу крени-стани, што је ментално био најтежи део. Наведени период сам искористила и да завршим основне и мастер студије на факултету за спортски менаџмент у Београду.

Шта је све садржао опоравак?

– Током 2022. покушавала сам да решим проблеме који су били везани за комплексну повреду рамена и лакта, без операције, будући да нисмо били сигурни да ли би предложена операција решила проблем. Опоравак се састојао у свакодневним физиотерапијским третманима, уз коришћење  бројних метода савремене и алтернативне медицине. Све време сам покушавала да тренирам. Кад сам средином 2022. већ осећала побољшање, у јулу сам добила коронавирус. Уследила је  поново пауза од месец  дана са апсолутним мировањем, што је додатно било фрустрирајуће. Током септембра и октобра кренула сам поново с припремама, готово од нуле. Уследило је планирано учешће на два турнира,  из ИТФ категорије у Египту у октобру 2022.

После колико времена сте изашли на терен и узели рекет?

– После паузе од девет месеци. На тој мини турнеји освојила сам дубл и сингл титулу, што ме је јако обрадовало. Поверовала сам да је то коначно мој повратак. Нажалост после тога су почели проблеми с препоном и куком, који су резултирали новним неиграњем, вишемесечним испитивањима током 2023.  У јуну те године уследила је артроскопска интервенција кука у Лондону.  После сам била на рехабилитацији у Немачкој, а затим су уследили опоравак и тренизи у Србији  и Шпанији, који трају све до данас.

Где сте имали први меч?

– У Шарм ел Шеику  у октобру 2022.

Како је било поново се наћи у репрезентацији, недавно у плеј-офу у Португалији?

– Као и увек, посебан је осећај бити део тима и играти за своју земљу. Много ми је пријало да поново после дуге паузе осетим узбуђење и позитвну трему, коју већина нас спортиста осећа током такмичења.

С ким тренирате сада?

– Имам нову екипу у Барселони. Спремам се да у наредних месец дана покушам да одиграм неколико турнира, постепено, да видим како ће тело реаговати. Повратак тенису после скоро две и по године неиграња на највишем нивоу представља проблем и изазов, чак и да нисам била повређена. Реакција тела само због велике паузе је непознаница. Још је теже уколико су постојале повреде.

Који су циљеви до краја сезоне?

– Постоји само један циљ, а то је да проценим да ли је мој повратак тенису на највишем нивоу могућ или не. Да не постоји толика страст према тенису сигурно не бих у протекле две и по године уложила толико снаге, воље и времена да се вратим такмичењу.

Током 2021. имали сте проблем са повредом, али некако сте играли. Често нисте одустајали, а можда је требало. Како гледате на то? Да ли сматрате грешком? 

– Мислим да је свако одустајање грешка, чиме год да се бавите и шта год да радите у животу. Мишљења сам да човек у свакој ситуацији треба да уради све што може. Одустајање за мене није опција. Никада себи не бих опростила да сам одустала и да нисам покушала све што је у мојој моћи, да у овој фази одржим каријеру. Ако и не будем успела у томе, бићу тужна, али мирна. Знаћу да сам све покушала, доста сам постигла, доказала сам се и себи и јавности. Не сматрам грешком што нисам одустала. На тежи начин сам схватила колико сам јака и да се моја снага не мери само кроз резултат. Мали број врхунских тенисера има континуитет играња и прође кроз целу каријеру без већих повреда и пауза.

Имали сте одличне резултате те сезоне. Играли сте у полуфиналу у Мелбурну, ушли сте у главни жреб Вимбдона, учествовали сте на Олимпијским играма у обе конкуренције?

– Резултат из Мелбурна дефинитивно ће ми остати као један од најдражих у каријери. Један од момената кад сам схватила да ништа није немогуће. Волим да  играм у Аустралији, свиђа ми се атмосфера, јер се баш осети да Аустралијанци познају тенис, воле да га гледају и заиста уживају у томе.

Кад поменемо турнир у Београду 2021. заједно са Александром Крунић, које емоције и успомене евоцирате?

– Из овог угла, посебно кад је у питању Београд, жао ми је што више немамо ВТА турнир. Са Александром сам одиграла доста добрих мечева, поготово четвртфинале Вимблдона у дублу. Увек је лепо играти у дублу са колегиницом из репрезентације, с њом уме да буде забавно на терену.