Канцеларију Рвачког савеза Србије затворио је у касним поподневним сатима последњег априлског дана. Уследио је предах и Ускрс у кругу породице.
Заједно, супруга, синови, како је устаљено у домаћинском дому, где је ведрина знак препознатљивости и прича о пређеном и планираном путу уобичајена, кад су велики празници у питању.
Милан Јелић, генерални секретар РСС, о њему је реч. Разговор је почео уз осмех и констатацијом да се Ускрсу не радују само деца, већ и старији.
- Тако је, ово је највећи и најрадоснији, тиме и најлепши празник. Не знам ко му се не радује. Дан кад остављамо бриге иза себе, кад у породичном гнезду разговарамо и причамо о будућности, плановима, раду и жељама за успехом, то је дан кад се такмичимо са офарбаним јајима и кад смо сви победници - почео је генсек најтрофејнијег појединачног олимпијског спорта Србије.
Нико у нашем спорту није толико дуго на тој позицији у било ком спортском савезу. Први је оперативац у рвачком спорту од јула 1996. Многи кажу, први човек из другог плана.
Био је у врху организације највећих такмичења код нас и готово да се није примећивао, а све је било на светском нивоу и гарнирано многобројним похвалама бројних учесника. Разговор је прекидан неколико пута, одговарао је на позиве чланова репрезентативног тима.
- Завршили су са припремама у Мађарској и почели са тренажним процесом у Зрењанину. У среду путују на светске олимпијске квалификације у Истанбул, борбе су сутрадан, репесажи у петак. Тројица најбољих из шест олимпијских категорија, визираће пут за Игре у Паризу. Ово је последњи филтер и поправног нема.
Мало је застао и рекао следеће:
- До сада су се квалификовала четворица рвача и то је огроман успех. Од појединачних спортова, међу 83 до сада сигурна учесника, борци из рвања предњаче по броју. Мишљења сам да ће се Мати Немешу, Александру Комарову, Стевану Мићићу и Хетику Цаболову, придружити неко из квартета који ће се борити у Турској. Виктор Немеш, Георгиј Тибилов, Михаил Каџаја и Борис Петрушић су адути који имају силну подршку и посвећени су да остваре резултат.
Уследила је мала молба човека, енциклопедије рвачког спорта. Никад није еуфоричан кад се бележе велики успеси, а све, како кажу, има у малом прсту и носи у глави. Једноставно, нагомилан је искуством.
- Немојте да ја причам о шансама наших сјајних бораца. Раде тешко, напорно, припреме су дуге и више су, преко године, заједно него са породицама и свака њихова медаља искована је у потоцима зноја и крваво је освојена. Додао бих, сјајни су момци и изградили су атмосферу која их годинама вуче ка успеху. Да на све додам, моја ускршња жеља, а свако неку има, уз здравље свима је олимпијска медаља.
Док је председник РСС био Жељко Трајковић, најуспешнији икад, па кад га је наследио Дамир Шабић крајем прошле године, крилатица се није променила. „Остати у континуитету успешних резултата” је први и најважнији циљ.
- Он извире из континуитета доброг рада и велике ангажованости на свим нивоима Савеза. Ускоро ћу да напуним 28 година непрекидног рада. Није увек било овако. Знате како је било током санкција, а ренесанса је почела ангажовањем Трајковића.
Истакао је име човека који није међу живима, а много је урадио за рвачки спорт. Реч је о Браниславу Пиперском, тренеру Пролетера који је радио са свим репрезентативним селекцијама.
- Није дочекао, а предвидео је ове успехе. Савез је био у проблемима, великим тешкоћама, није било резултата. Пиперски ме назвао и тражио састанак. Било је вече и дошао је код мене у стан и, на почетку разговора рекао „Милане, имам човека за преокрет”. Сутрадан је дошао у канцеларију са Жељком и с врата казао да ће с њиме доћи и успеси и да треба да буде у вођству Савеза. Жељко је почео као члан Стручне комисије, потом је постао члан Управног одбора и од почетка се наметнуо са идејама и био посвећен „300 посто”.
Гутљај кафе и наставак приче.
- Таквог човека у спорту нисам срео, нити упознао и част је с њиме радити. Био је врхунски рвач, трећи на свету, био на челу Пролетера и знао је како до успеха и услова неопходних за њихово остварење. Његова селекција људи била је врхунска, задужења су била јасна и дан је трајао дуже од 24 часа. Није било чудно да разговарамо о обавезама и после поноћи. Зацртао је трофејни пут, а Дамир Шабић је преузео вођство на прави начин и континуитет је остао.
Србија је једина земља домаћин два узастопна светска првенства за сениоре у низу - 2022. и 2023. у Београду. Пре тога, били смо домаћини континенталних и планетарних шампионата за млађе узрасне категорије и сениорске европске смотре. Јелић је до сржи био у организацији сваког од њих.
- Имали смо огромну подршку државе у последњој деценији. Не бисмо могли да организујемо велика такмичења да Влада Републике Србије и државне институције нису стале уз нас. Узвраћено је, не само сјајним резултатима. Организација сваког такмичења била је врхунска и не чуди што смо увек добијали признања од учесника и Светске рвачке федереације. На шампионату света 2022. било је 796 такмичара из 78 земаља, а лане 941 такмичар из 103 земље. Замислите колики је то посао око смештаја, превоза, исхране, организације у Арени, организације састанака разних комисија, Конгреса Светске федереације. Све је увек протицало без проблема, само са низом похвала. Србија је гостољубива земља, са срдачним људима који госте примају отворена срца. Отуд и велико поверење од стране других и одлични односи са Савезима других земаља.
Континентално кадетско и јуниорско првенство биће у Новом Саду од 24. јуна до 7. јула.
- Увелико смо у организацији, задужења су подељена и имамо довољно искуства да све буде како захтева Светска федерација. У сваку организаицју великих такмичења укључени су људи из клубова, добро упознати шта је неопходно да све протекне у реду.
За успешан рад добио је низ признања, не само од РСС, већ и УВВ. Скромност је његова врлина и очитује се кад му је Ненад Лаловић, председник УВВ-а уручио плакету светске федерације, а у реду за честитке стајали су репрезентативци и њихови тренери, чланови УО, представници клубова...
- Ово делим са вама, ваше је колико и моје, јер смо сви чланови рвачког тима - захвалио је Јелић, громада рвачког спорта и изван струњаче.
ИМАМО БУДУЋНОСТ
Јелић је напоменуо да су рвачке сале почеле да се пуне убрзаније пошто је Давор Штефанек освојио СП у Ташкенту 2014. и постао олимпијски шампион у Рију 2016.
- Успесима смо дошли до повећања броја клубова и масовности. Такмичења у млађој конкуренцији немерљиво су бројнија у односу на пре. Освајају се медаље на највећим такмичењима, женско рвање је у узлету и најмлађи су учесници многих турнира и кампова у европским земљама. Готово да нема викенда да се не одржавају такмичења свих узрасних категорија у свим регионима. Имамо будућност!

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.