„Olimpijsko odličje – uskršnja želja“

Kancelariju Rvačkog saveza Srbije zatvorio je u kasnim popodnevnim satima poslednjeg aprilskog dana. Usledio je predah i Uskrs u krugu porodice.

Zajedno, supruga, sinovi, kako je ustaljeno u domaćinskom domu, gde je vedrina znak prepoznatljivosti i priča o pređenom i planiranom putu uobičajena, kad su veliki praznici u pitanju.

Milan Jelić, generalni sekretar RSS, o njemu je reč. Razgovor je počeo uz osmeh i konstatacijom da se Uskrsu ne raduju samo deca, već i stariji.

- Tako je, ovo je najveći i najradosniji, time i najlepši praznik. Ne znam ko mu se ne raduje. Dan kad ostavljamo brige iza sebe, kad u porodičnom gnezdu razgovaramo i pričamo o budućnosti, planovima, radu i željama za uspehom, to je dan kad se takmičimo sa ofarbanim jajima i kad smo svi pobednici - počeo je gensek najtrofejnijeg pojedinačnog olimpijskog sporta Srbije.

Niko u našem sportu nije toliko dugo na toj poziciji u bilo kom sportskom savezu. Prvi je operativac u rvačkom sportu od jula 1996. Mnogi kažu, prvi čovek iz drugog plana.

Bio je u vrhu organizacije najvećih takmičenja kod nas i gotovo da se nije primećivao, a sve je bilo na svetskom nivou i garnirano mnogobrojnim pohvalama brojnih učesnika. Razgovor je prekidan nekoliko puta, odgovarao je na pozive članova reprezentativnog tima.

- Završili su sa pripremama u Mađarskoj i počeli sa trenažnim procesom u Zrenjaninu. U sredu putuju na svetske olimpijske kvalifikacije u Istanbul, borbe su sutradan, repesaži u petak. Trojica najboljih iz šest olimpijskih kategorija, viziraće put za Igre u Parizu. Ovo je poslednji filter i popravnog nema.

Malo je zastao i rekao sledeće:

- Do sada su se kvalifikovala četvorica rvača i to je ogroman uspeh. Od pojedinačnih sportova, među 83 do sada sigurna učesnika, borci iz rvanja prednjače po broju. Mišljenja sam da će se Mati Nemešu, Aleksandru Komarovu, Stevanu Mićiću i Hetiku Cabolovu, pridružiti neko iz kvarteta koji će se boriti u Turskoj. Viktor Nemeš, Georgij Tibilov, Mihail Kadžaja i Boris Petrušić su aduti koji imaju silnu podršku i posvećeni su da ostvare rezultat.

Usledila je mala molba čoveka, enciklopedije rvačkog sporta. Nikad nije euforičan kad se beleže veliki uspesi, a sve, kako kažu, ima u malom prstu i nosi u glavi. Jednostavno, nagomilan je iskustvom.

- Nemojte da ja pričam o šansama naših sjajnih boraca. Rade teško, naporno, pripreme su duge i više su, preko godine, zajedno nego sa porodicama i svaka njihova medalja iskovana je u potocima znoja i krvavo je osvojena. Dodao bih, sjajni su momci i izgradili su atmosferu koja ih godinama vuče ka uspehu. Da na sve dodam, moja uskršnja želja, a svako neku ima, uz zdravlje svima je olimpijska medalja.

Dok je predsednik RSS bio Željko Trajković, najuspešniji ikad, pa kad ga je nasledio Damir Šabić krajem prošle godine, krilatica se nije promenila. „Ostati u kontinuitetu uspešnih rezultata” je prvi i najvažniji cilj.

- On izvire iz kontinuiteta dobrog rada i velike angažovanosti na svim nivoima Saveza. Uskoro ću da napunim 28 godina neprekidnog rada. Nije uvek bilo ovako. Znate kako je bilo tokom sankcija, a renesansa je počela angažovanjem Trajkovića.

Istakao je ime čoveka koji nije među živima, a mnogo je uradio za rvački sport. Reč je o Branislavu Piperskom, treneru Proletera koji je radio sa svim reprezentativnim selekcijama.

- Nije dočekao, a predvideo je ove uspehe. Savez je bio u problemima, velikim teškoćama, nije bilo rezultata. Piperski me nazvao i tražio sastanak. Bilo je veče i došao je kod mene u stan i, na početku razgovora rekao „Milane, imam čoveka za preokret”. Sutradan je došao u kancelariju sa Željkom i s vrata kazao da će s njime doći i uspesi i da treba da bude u vođstvu Saveza. Željko je počeo kao član Stručne komisije, potom je postao član Upravnog odbora i od početka se nametnuo sa idejama i bio posvećen „300 posto”.

Gutljaj kafe i nastavak priče.

- Takvog čoveka u sportu nisam sreo, niti upoznao i čast je s njime raditi. Bio je vrhunski rvač, treći na svetu, bio na čelu Proletera i znao je kako do uspeha i uslova neophodnih za njihovo ostvarenje. Njegova selekcija ljudi bila je vrhunska, zaduženja su bila jasna i dan je trajao duže od 24 časa. Nije bilo čudno da razgovaramo o obavezama i posle ponoći. Zacrtao je trofejni put, a Damir Šabić je preuzeo vođstvo na pravi način i kontinuitet je ostao.

Srbija je jedina zemlja domaćin dva uzastopna svetska prvenstva za seniore u nizu - 2022. i 2023. u Beogradu. Pre toga, bili smo domaćini kontinentalnih i planetarnih šampionata za mlađe uzrasne kategorije i seniorske evropske smotre. Jelić je do srži bio u organizaciji svakog od njih.

- Imali smo ogromnu podršku države u poslednjoj deceniji. Ne bismo mogli da organizujemo velika takmičenja da Vlada Republike Srbije i državne institucije nisu stale uz nas. Uzvraćeno je, ne samo sjajnim rezultatima. Organizacija svakog takmičenja bila je vrhunska i ne čudi što smo uvek dobijali priznanja od učesnika i Svetske rvačke federeacije. Na šampionatu sveta 2022. bilo je 796 takmičara iz 78 zemalja, a lane 941 takmičar iz 103 zemlje. Zamislite koliki je to posao oko smeštaja, prevoza, ishrane, organizacije u Areni, organizacije sastanaka raznih komisija, Kongresa Svetske federeacije. Sve je uvek proticalo bez problema, samo sa nizom pohvala. Srbija je gostoljubiva zemlja, sa srdačnim ljudima koji goste primaju otvorena srca. Otud i veliko poverenje od strane drugih i odlični odnosi sa Savezima drugih zemalja.

Kontinentalno kadetsko i juniorsko prvenstvo biće u Novom Sadu od 24. juna do 7. jula.

- Uveliko smo u organizaciji, zaduženja su podeljena i imamo dovoljno iskustva da sve bude kako zahteva Svetska federacija. U svaku organizaicju velikih takmičenja uključeni su ljudi iz klubova, dobro upoznati šta je neophodno da sve protekne u redu.

Za uspešan rad dobio je niz priznanja, ne samo od RSS, već i UVV. Skromnost je njegova vrlina i očituje se kad mu je Nenad Lalović, predsednik UVV-a uručio plaketu svetske federacije, a u redu za čestitke stajali su reprezentativci i njihovi treneri, članovi UO, predstavnici klubova...

- Ovo delim sa vama, vaše je koliko i moje, jer smo svi članovi rvačkog tima - zahvalio je Jelić, gromada rvačkog sporta i izvan strunjače.