Човек који не робује сујети

Хајде мало да се играмо асоцијација. Које су вам прве помисли на спомињање имена Марка Симића. Борац, фајтер, фанатизам на терену, огромна жеља за победом, богата и клупска и репрезентативна каријера. Све то и још много више. Када човек не робује сујети, кажу, има од Бога дар. Та врлина краси и Марка.

Марко Симић, по занимању штопер. На терену гладијатор, ван чаробног правоугаоника ненадмашни шмекер. То се не учи човек се с тим рађа. Нема позе, фолирања. Док су другима, уста пуна приче о недостатку мотива у Првој лиги Црне Горе, просто је милина гледати искусног фудбалера како по залагању предњачи међу момцима који су се родили када је он био на почетку каријере. А уз то, педесет наступа у дресу репрезентације, утакмице у групној фази Лиге шампиона. Заиста, импозантна фудбалска биографија.

- Све зависи од човека. Не кажем наравно да није много лепше играти на велелепном објекту, пред неколико десетина хиљада гледалаца, али мени је стварно увек мотив до неба. Једноставно, овим момцима морам да дам прави пример, да им покажем да је хлеб који једемо веома скуп - јасан је  Симић.

Најупечатљивији тренутак каријере ?

 - Без дилеме, два постигнута  гола у дресу БАТЕ Борисова, која су отворила врата групне фазе Лиге шампиона. Тамо су нас чекали Барселона, Милан и Плзењ.

А најтужнији ?

- Можда, што са репрезентацијом Црне Горе нисам успео да се квалификујем на завршницу неког велико такмичења.

О крају каријере ?

 - Најтеже је држати форму из године у годину. Да, добре игре, ми дају мотив, да не размишљам још о окончању каријере. То је такмичење са самим собом. Гледам да играм, да се не штедим, да на сваком тренингу, да на свакој утакмици дајем максимум. Желим да време у каријери максимално искористим и да после тога ни за чим не жалим. Једноставно не могу без фудбала, ова игра је мој живот, део мене. Сигурно ћу одиграти, макар још једну сезону. Када не буде више задовољства, одустаћу.

Који је ваш животни мото ?

- Буди поштен, поштено ће ти се вратити:  Исти ми је и спортски мото. Максимално поштујем тренер, сараднике, саиграче, колеге, противнике.

Првотимци Сутјеске међутим не само да уче од Марка Симића него покушавају и да га копирају ?

- Нико за себе не може да каже да све зна. И данас када сам на заласку каријере призанајем да нешто не знам. Само поштењем према себи, можете стећи поверење околине. Никад се према осталим фудбалерима Сутјеске нисам понашао као неко ко је изнад њих – можда је и то разлог што ме поштују. На моју срећу исти однос имам са стручним штабом, са свим људима из клуба. Моје искуство јесте огромно, најстарији сам и у неку руку је било и очекивано да ме ти младићи поштују. Само поштеним односом можете стећи поверење околине. Најважнији је приступ послу.

Један сте од ретких фудбалера у Првој лиги Црне Горе, који је и осетио чари играња у Лиги шампиона. 

 - Нагомилан таквим искуством, одговорности и изазова никад се нисам плашимо и прихватао сам их са свим обавезама. Имао сам срећу да сам играо са и против асова, од који заиста сам доста научио. Не волим заиста да се окрећем иза себе, али када се осврнем, могу да кажем да да сам већином вукао праве потезе, да сам играо у правим екипама. Заиста сам доста дао фудбалу, али на плану признања и личних сатисфакција вратило ми се у значајној мери. Задовољан сам до сада урађеним, наравно и даље гледам напред, тражим нове мотиве. Можда сам и могао и више, али све у свему сам задовољан  – закључио је Марко Симић.