Čovek koji ne robuje sujeti

Hajde malo da se igramo asocijacija. Koje su vam prve pomisli na spominjanje imena Marka Simića. Borac, fajter, fanatizam na terenu, ogromna želja za pobedom, bogata i klupska i reprezentativna karijera. Sve to i još mnogo više. Kada čovek ne robuje sujeti, kažu, ima od Boga dar. Ta vrlina krasi i Marka.

Marko Simić, po zanimanju štoper. Na terenu gladijator, van čarobnog pravougaonika nenadmašni šmeker. To se ne uči čovek se s tim rađa. Nema poze, foliranja. Dok su drugima, usta puna priče o nedostatku motiva u Prvoj ligi Crne Gore, prosto je milina gledati iskusnog fudbalera kako po zalaganju prednjači među momcima koji su se rodili kada je on bio na početku karijere. A uz to, pedeset nastupa u dresu reprezentacije, utakmice u grupnoj fazi Lige šampiona. Zaista, impozantna fudbalska biografija.

- Sve zavisi od čoveka. Ne kažem naravno da nije mnogo lepše igrati na velelepnom objektu, pred nekoliko desetina hiljada gledalaca, ali meni je stvarno uvek motiv do neba. Jednostavno, ovim momcima moram da dam pravi primer, da im pokažem da je hleb koji jedemo veoma skup - jasan je  Simić.

Najupečatljiviji trenutak karijere ?

 - Bez dileme, dva postignuta  gola u dresu BATE Borisova, koja su otvorila vrata grupne faze Lige šampiona. Tamo su nas čekali Barselona, Milan i Plzenj.

A najtužniji ?

- Možda, što sa reprezentacijom Crne Gore nisam uspeo da se kvalifikujem na završnicu nekog veliko takmičenja.

O kraju karijere ?

 - Najteže je držati formu iz godine u godinu. Da, dobre igre, mi daju motiv, da ne razmišljam još o okončanju karijere. To je takmičenje sa samim sobom. Gledam da igram, da se ne štedim, da na svakom treningu, da na svakoj utakmici dajem maksimum. Želim da vreme u karijeri maksimalno iskoristim i da posle toga ni za čim ne žalim. Jednostavno ne mogu bez fudbala, ova igra je moj život, deo mene. Sigurno ću odigrati, makar još jednu sezonu. Kada ne bude više zadovoljstva, odustaću.

Koji je vaš životni moto ?

- Budi pošten, pošteno će ti se vratiti:  Isti mi je i sportski moto. Maksimalno poštujem trener, saradnike, saigrače, kolege, protivnike.

Prvotimci Sutjeske međutim ne samo da uče od Marka Simića nego pokušavaju i da ga kopiraju ?

- Niko za sebe ne može da kaže da sve zna. I danas kada sam na zalasku karijere prizanajem da nešto ne znam. Samo poštenjem prema sebi, možete steći poverenje okoline. Nikad se prema ostalim fudbalerima Sutjeske nisam ponašao kao neko ko je iznad njih – možda je i to razlog što me poštuju. Na moju sreću isti odnos imam sa stručnim štabom, sa svim ljudima iz kluba. Moje iskustvo jeste ogromno, najstariji sam i u neku ruku je bilo i očekivano da me ti mladići poštuju. Samo poštenim odnosom možete steći poverenje okoline. Najvažniji je pristup poslu.

Jedan ste od retkih fudbalera u Prvoj ligi Crne Gore, koji je i osetio čari igranja u Ligi šampiona. 

 - Nagomilan takvim iskustvom, odgovornosti i izazova nikad se nisam plašimo i prihvatao sam ih sa svim obavezama. Imao sam sreću da sam igrao sa i protiv asova, od koji zaista sam dosta naučio. Ne volim zaista da se okrećem iza sebe, ali kada se osvrnem, mogu da kažem da da sam većinom vukao prave poteze, da sam igrao u pravim ekipama. Zaista sam dosta dao fudbalu, ali na planu priznanja i ličnih satisfakcija vratilo mi se u značajnoj meri. Zadovoljan sam do sada urađenim, naravno i dalje gledam napred, tražim nove motive. Možda sam i mogao i više, ali sve u svemu sam zadovoljan  – zaključio je Marko Simić.