ГОСПОЂЕ СА СТИЛОМ: Три даме на челу клуба

Село Младеновац, тренутно последњепласирани члан Општинске лиге Младеновац, после одиграних 13 кола уписао је четири бода. Клуб постоји 73 године, својевремено такмичио се у Првој београдској лиги. Пре пет лета озбиљно му је претило гашење, играчи су отишли у друге средине, руководство се повукло. На сцену је ступила госпођа Марија Минић (45), стално запослена у Градској општини Младеновац, са завршеном економском школом. Именована је за председника, придружила јој се и сестра Снежана Јанковић у улози секретара. Убрзо, стигла им је у помоћ пријатељица Елизабета Јовичић.

Три предузимљиве и вредне даме стале су на чело клуба и успеле да га спасу нестанка са фудбалске мапе. Окупиле су младе фудбалере, регистровале их, набавиле опрему и кренуле од почетка у нове изазове. Многи скептици били су, народски речено, неверне Томе, верујући да њихов труд неће уродити плодом, али су их оне брзо демантовале.

- Фудбал сам заволела од малих ногу уз брата Страхињу. Редовно смо лопту шутирали на платоу испред зграде. Он је постао активан фудбалер, а ја сам га бодрила. Често сам одлазила за Београд да посматрам суперлигашке утакмице. Дерби окршаје између Црвене звезде и Партизана нисам пропуштала. Дивила сам се бравурама Саше Илића, ведете црно - белих, а најјачи утисак на мене оставио је Холанђанин Франк де Бур - каже Марија.

Председница Села Младеновца тврди да у фудбалској игри свог клуба налази велико задовољство. Једва чека да јој син Павле ускоро напуни 16 година и заигра за клуб који је пуно заволела.

- Имамо најмлађи тим у лиги, момци ме слушају и поштују. Дружење настављамо и после утакмице. Презадовољна сам њиховом дисциплином и начином на који извршавају обавезе, једино ме понекад забрину лоши резултати. Ове сезоне одиграли смо два првенствена сусрета која ћу дуго памтити. Победили смо јак тим Напретка из Међулужја (5:4) на њиховом терену и изборили реми, такође у гостима, са трећепласираним Ковачевцом 1956 (1:1), бившим српсколигашем - смеши се можда једина жена председник клуба на подручју ФСБ-а.

Снежана Јанковић је секретар клуба, педантно и ажурно обавља административне задатке. Муж, син и ћерка подржавају је у важном спортском послу.

- Нисам играла фудбал, али га обожавам. Срећна сам што могу доста да помогнем сестри у вођењу клуба који је био отписан. Организујемо га на најбољи начин, у посао тренера Горана Јовановића се не уплићемо. На рачуну банке немамо ни пребијене паре, спонзори нас заобилазе, али се, ипак, сналазимо - открива Снежана.

Елизабета Јовичић (48) је шармантна плава дама, која плени изгледом и добротом. Не пропушта ни једну утакмицу Села Младеновца.

- Скоро пет година сам уз своје дивне пријатељице. Увек сам у прилици да им притекнем у помоћ било које врсте. Не помишљам да их оставим. Напоменула бих да смо све три сложне и захвалне Градској општини, Спортском савезу и ОФС Младеновац, јер су нам омогућили бесплатно коришћење терена Радничког, поред тога поклонили нам дресове и лопте. Остајем у клубу где влада неописиво другарство и где резултати нису у првом плану - речи су увек насмејане Елизабете.

Колико малих клубова би се дичило да на свом челу имају, попут Села Младеновца, припаднице лепшег пола фанатично заљубљене у најлепшу споредну ствар на свету?