Почетком године европска сцена била је реалност, а улазак у плеј–оф је изгледао као већ готова ствар, да би само три месеца касније немогуће постало могуће. Све што је јесенас зарадио Нови Пазар је очас посла проћердао ушавши у групу која кроз седам додатних кола само три тима сигурно оставља у лиги. Победом над ИМТ-ом и поразом Вождовца од Панчеваца плаво–бели су и теоријски обезбедили опстанак. Кад би се занемарило све што је било и што је могло бити, то јесте успех, али само у том случају.
У моменту доласка Славка Матића на клупу Пазараца плеј–оф је већ био „уступљен” Напретку. Истина, постојале су још неке математичке шансе, под условом да се Партизану у Београду откину три, евентуално један бод. Како се то није десило, а није побеђен ни Раднички из Ниша код куће у последњем колу основног дела и још се испало у четвртфиналу купа од Крагујевчана, створен је прилично депресиван амбијент у којем је требало да плива нови тренер. Реално, сматрало се да је задатак Славка Матића лаган да лаганији не може бити. Све што се хтело или што је сматрано за мало теже или лако достижно, ништа од тога није се остварило, па је новом тренеру остало да екипу са више не тако јаком залихом бодова само остави у лиги. Међутим, ненадано се упало у слепу улицу која би у најнеповољнијем развоју догађаја могла да одведе чак и у бараж. Депресиван тренутак и поприлично демотивисана екипа морала је да се како зна и уме врати у редовно стање. Изгледало је после првог кола плеј-аута и пораза на Градском стадиону од Вождовца да Славку Матићу ни алхемија не може да помогне. И док се унаоколо забринутост ширила Матић је остао ладан као шприцер.
Да остане у том стању од највеће користи било му је добро познавање средине, иако је стварност у којој се нашао била посве нова. Пре пет година у Нови Пазар је стигао да тадашњег српсколигаша експресно преведе међу прволигаше, па му се још током припрема „посрећило” да због финансијских проблема чачанског Борца без борбе уђе на прволигашку сцену, додуше, са играчима пројектованим за трећи ранг. Са квалитетом којим је располагао врло брзо компоновао је игру, донекле је било и добрих резултата. Како у нашем фудбалу, у Пазару посебно, нема стрпљења убрзо после два везана пораза на гостовањима дошло је до „раскида брака”. У том искуству Матић као да је спаковао све сем панике, па је после четири меча рачунајући и куп без славља нанизао три победе и што је најважније „купио” мир у кући.
Од три Матићеве победе ова над ИМТ-ом (1:0) не само да има највећу специфичну тежину, она је значајна и зато што је извојевана без Адема Љајића, који није ни допутовао у Београд, јер је непосредно пред пут добио високу температуру и са епизодном улогом Сејдубе Суме (у игри од 76. минута). Приметно је и да тим други пут заредом није примио гол, као и да од девет лопти колико их се нашло у Мирковићевој мрежи откако је Славко Матић уз екипу ниједна није ушла тако што јој је претходио прекид, а то је била једна од видљивијих бољки у дефанзивној линији.
- Добро знамо ко су нам најбољи играчи, и шта за овај тим значе Љајић и Сума – каже у првој реченици анализе дуела Матић. - Оно што нам је требало је да систем проради, а кад се то догодило онда је сваки играч спреман да замени и оне најбоље.
Биће и оних који ће рећи да је потез тренера Новог Пазара да изостави Суму из стартне једанаесторице, Анана пресели на леви нападачки бок, а Момчиловића гурне на место штопера храбар, па и хазардерски. Било како било, избор прве једанаесторице био је изненађујући и показаће се као добитан.
- Терен са вештачком травом је специфичан и за такве услове требала нам је лака коњица. С друге стране, морали смо да парирамо њиховим брзим бочним нападачима. Играчи су били на висини задатка чим противнику нису дозволили ни шут у оквир гола.
До краја првенства остала су још три кола у којима Нови Пазар нема императив резултата, то је можда и прилика да млади играчи добију шансу за упис првих минута на елитној сцени.
- Математика нас ни до сада није интересовала, неће ни од сад. Обавићу разговоре са тренерима у омладинској школи. Хоћу од њих да чујем имамо ли ми играче за овај ниво фудбала. Ако постоји тај или ти - добиће шансу, али мој став је увек био да без обзира на значај утакмице у тиму буде 11 најбољих у том тренутку. Нови Пазар ће до краја играти поштено, хоћемо да поправимо укупни утисак у који су ушле и неке утакмице где су нам се противници провукли, као на пример Раднички из Ниша или Вождовац – рекао је одсечно тренер Новог Пазара.
ПЕТ ИСКЉУЧЕЊА
Искључење Рафаела Флора у мечу са ИМТ-ом је пето за играче Новог Пазара у овом првенству. Интересантно је да су свих пет пута у свлачионицу пре краја утакмице отишли странци, пре Португалца два пута црвени картон је показан Ебенезеру Анану и по једном Адешини Адетунђију Разаку и Абдулају Сисеу.
Ове сезоне искључен је укупно 41 играч, не рачунајући последње коло плеј–офа, од тог броја тринаесторица су странци, из шест клубова по један и из Партизана двојица (Северина и Калулу).

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.