Пауновић: Имали смо праве људе и заједништво

Прошла је читава деценија од највећег успеха српског репрезентативног фудбала. На данашњи дан пре 10 година омладинска селекција Србије, играчи рођени 1995. и млађи, освојила је титулу светског првака на Новом Зеланду. Орлићи су у финалу после продужетака савладали Бразил и попели се на врх планете.

Фантастично такмичење остаће заувек уписано у историју најпопуларнијег спорта у нашој земљи. У периоду кад је А репрезентација изостајала са великих надметања, радовали смо се само успесима најмлађих. Претходница је била освајање Европског првенства за јуниоре 2013. у Литванији, а пет играча из тог тима допринело је златној медаљи и трофеји на Мондијалиту.

Творац подвига био је селектор Вељко Пауновић. Кад је током јесени 2012. окупио генерацију играча 1995. годишта тада млади стручњак пустио им је снимке најважнијих детаља са Светског првенства за омладинце 1987. у Чилеу.

- Хоћу да будемо као они – јасно је Пауновић пренео Орлићима шта од њих очекује.

Циљ је био далек, за многе и недостижан. Чинило се у том тренутку да тешко можемо да имамо асове какви су постали Чилеанци – Предраг Мијатовић, Роберт Просинечки, Давор Шукер, Роберт Јарни, Гордан Петрић... Уосталом, СФР Југославија била је много већа земља и имала неупоредиво већу базу фудбалера. Није међутим, Вељко Пауновић неутемељно поставио циљ испред себе и играча. Изнад свега, селектор је веровао у оно што ради, желећи да и репрезентативце убеди да могу до највиших циљева.

Требало је прво стићи до Европског првенства 2014. Иако су у тиму били освајачи злата из 2013. Немања Максимовић, Мијат Гаћиновић, Милош Вељковић, Предраг Рајковић и Сергеј Милинковић-Савић, изузетно је тешко отићи у завршницу, јер право учешћа има само осам репрезентација. У неизвесном другом кругу Орлићи су остварили циљ.

Онда, на континеналној смотри у Мађарској, после два ремија у прве две утакмице (Украјина 1:1, Немачка 2:2), Партизан је због квалификација за Лигу шампиона повукао Андрију Живковића. Ослабљени тим на једвите јаде, голом Станише Мандића у 89. минуту меча против Бугарске, пласирао се у полуфинале и на Светско првенство. Пораз на пенале од Португалије мање је болео јер смо знали да врхунац ове генерације тек следи.

Тако је и било. Иако је почетак на Новом Зеланду био неуспешан (Уругвај 0:1), нико у табору јуниорског државног тима Србије није губио наду. Уследиле су победе над Малијем (2:0) и Мексиком (2:0) за пласман у осмину финала.

Како су Орлићи проназили све мечеве елиминационе фазе спада у категорију „невероватно”. Мађарска је водила до 90+1. минута кад је Иван Шапоњић изједначио, а у надокнади времена аутоголом наше наде нашле су се међу осам најбољих. Исцрпљујућа два сата игре против САД у четвртфиналу завршена су без голова, да би изабраници Вељка Пауновића боље изводили једанаестерце. Мали је у полуфиналу био знатно тежи ривал Србији него у групној фази, поново је Иван Шапоњић био срећан у продужетку 2:1.

Финале је посебна прича. Нимало се Сергеј, Максимовић, Здјелар и другови нису уплашили Бразила. Повели су голом Станише Мандића у 70. минуту, Переира је изједначио три минута касније, да би Немања Максимовић у 118. постигао гол вредан злата.

- И дан данас ми се дирне срце од радости кад гледам снимке утакмица и прославе. Само ми знамо кроз шта смо све прошли и колико смо били упорни у остваривању српског сна. Да би се постигао такав успех потребни су прави људи, ресурси, заједништво и да сви радимо за остваривање циља који превазилази сваког од нас – осврт је селектора Вељка Пауновића десет година касније.

Најзаслужнији што је данашњи тренер Овиједа, са којим сутра игра реванш меч за пласман у елитни ранг Шпаније, сео на клупи Орлића био је Саво Милошевић. Тадашњи директор млађих репрезентативних селекција није марио за приче да доводи свог партизановца у ФСС, препознао је у Вељку тренера за будућност и погодио.

- Три ствари узимам у обзир кад анализирам пројекат. Прво – људи са којима ћу да радим и њихове вредности. Друго, да ли имам ресурсе, организацију, играчки кадар и могућност да тим направим по мојој идеји такмичења. Треће је циљ. Ако ме циљ инспирише онда сам спреман да се носим са свим изазовима.

Седморица златних Орлића су седам година касније играла на Светском сениорском првенству у Катару (Рајковић, Сергеј и Вања Милинковић-Савић, Вељковић, Грујић, Максимовић и Живковић), што је довољан доказ да је Србија на Новом Зеланду постигла не само резултатски успех, већ добила и костур државног тима за будућност.

- Поносан сам на сваког од наших момака и сигуран сам да је свако дао све од себе. Околности су различите за сваког појединца.

Податак да је од Бразилаца само Габријел Жезус постао А репрезентативац говори колико је тежак пут до дреса сениорске селекције. Због тога морамо да будемо поносни на све оно што је гро златних момака 2015. пружао и касније у државном тиму. Уосталом, нису ни сви чланови златне екипе из Чилеа 1987. направили сјајне каријере, нису ни сви Звездини ванземаљци из Барија заиграли у великим клубовима.

Успех на Новом Зеланду био је и остао највећи резултат у историји нашег репрезентативног фудбала. 

- Честитам јубилеј свима у Србији, ФСС-у и нама који смо у учествовали у успеху са жељом да се понови једног дана – поручио је Вељко Пауновић јуче из Овиједа.