Тибилов жели злато на ОИ: Снага жеље – формула за успех

На светским олимпијским квалификацијама у Истанбулу Георгиј Тибилов (60 кг) освојио је бронзу у рвању грчко - римски стилом и 84. квоту за олимпијски тим Србије.

Непосредно после славља, пред поноћ, сели смо да разговарамо. Пришао је Александар Комаров и питао да преводи дијалог, док су столице већ заузели селектор Милорад Докманац и физиотерапеут Владимир Милошев. Желели су да непосредно чују шта говори нови јунак рвачког тима.

- Видећете кад будемо разговарали наредни пут, говорићу српски добро. Кад сам недавно био код маме и сестре у Русији, причам с њима, а размишљам на српском - почео је, уз осмех, разговор са Тибиловим.

Кажу да су сви желели олимпијску норму, а Ви највише?

- Сви смо хтели да дођемо до визе за Париз, а ја сам стварно желео. Имао сам веома тежак пут. Од светског првенства у Београду, највише сам размишљао о Играма и последњих пет месеци комплетан рад био је томе посвећен. Уз Божију помоћ и велики рад, успео сам.

Надали сте се овом резултату?

- И прижељкивао свим срцем. Ово ми је велики успех и нећу да се на овоме заврши. Идем корак по корак, а Олимпијске игре су биле мој сан, сада испуњен.

Овде сте остварили пет победа и пораз од земљака Садика Лалаева, који је са четири тријумфа дошао до норме?

- Било је напорно, претешко. Кад сам поражен од Лалаева, знао сам да морам да победим у наредна три наврата. Био је велики притисак, а распоред тежак и временски неповољан. Ишао сам на мерење у 6,30 у други, удаељни хотел, па смо кроз гужву Истанбула до дворане путовали 75 минута. Изашао сам на меч са Баткијагом из Монголије у 10,20 часова, око 17 била је борба против Корејца Кима и увече за бронзу и норму имао сам двобој против Румуна Арнаута у 19,30. На срећу, издржао сам.

Меч са Арнаутом био је „крвав”, добро се познајете?

- Одлично се знамо. Највише сам с њим спаринговао на припремама. Румуни су били са нама у Данској, па у Поречу и у Мађарској пред Истанбул. Био сам спремнији и више желео. Кад се вратим уназад, чешће сам га побеђивао на тренинзима него што сам губио. У најважнијем мечу, био сам бољи и надмоћнији.

Било је суза у Бакуу, а сада велико олакшање и огромна радост?

- Био сам мотивисан за сваки меч. На европским квалификацијама почетком априла сам желео корак даље, а овде сам га остварио. Сад се много лепо осећам, напор, крвав рад и велика одрицања су иза мене. Одморићемо се неколико дана и 18. почињемо са припремама у Шпанији.

Квалификације сте одлично отворили лаком победом против Белоруса Макаранка?

- Био ми је то најтежи меч. Резултат 10:1 ништа не говори, први окршај на оваквим такмичењима увек је најтежи, први излазак на струњачу говори колико носиш снаге у себи и ако га одрадиш по плану, расте самопоуздање.

Ко Вам је први честитао?

- Поред тренера, вођства Савеза и другова из тима, прву честитку изван дворане добио сам од маме Изабеле и сестре Тамаре. Знале су кад рвем и чуо сам да телефон звони чим сам дошао до свлачионице. Биле су радосне...

Шта очекујете од Игара?

- Желим злато и идем по њега. Већ размишљам о раду и тренинзима. Ако не циљаш и не припремаш се за највише домете, до њих не можеш ни доћи. Тачно да је рано причати о прогнозама, али мораш знати шта хоћеш. Ко год изађе на струњачу на Играма, хоће да освоји медаљу, јасно као дан. Није циљ бити учесник, већ освојити одличје.

До сада сте били познати у рвачким круговима, олимпијце зна читава Србија?

- Веома је пријатно. Што више разговарамо, више сазнајем, не само од Вас. Волим Србију и много ми значи то што сам у олимпијском тиму. Србија ми је пружила огромну шансу и чиним све да узвратим добрим резултатима.

Шта би рекли, а да вас нисам питао?

- Коме да захвалим. Није битно којим редом, хвала Зури (Зурабију Датунашвилију), који је успоставио контакт са Савезом и Жељком Трајковићем, а хтео је сад и да нам буде преводилац. Посебно хвала физиотерапеуту Влади, тренерима Стојану и Воји, селектору Докманцу, председнику Дамиру Шабићу, Жељку и тренерима у Пролетеру Душану Попетруу и Ђорђу Миолском, много су добри људи. За крај, хвала саборцима - закључио је Тибилов.