Tibilov želi zlato na OI: Snaga želje – formula za uspeh

Na svetskim olimpijskim kvalifikacijama u Istanbulu Georgij Tibilov (60 kg) osvojio je bronzu u rvanju grčko - rimski stilom i 84. kvotu za olimpijski tim Srbije.

Neposredno posle slavlja, pred ponoć, seli smo da razgovaramo. Prišao je Aleksandar Komarov i pitao da prevodi dijalog, dok su stolice već zauzeli selektor Milorad Dokmanac i fizioterapeut Vladimir Milošev. Želeli su da neposredno čuju šta govori novi junak rvačkog tima.

- Videćete kad budemo razgovarali naredni put, govoriću srpski dobro. Kad sam nedavno bio kod mame i sestre u Rusiji, pričam s njima, a razmišljam na srpskom - počeo je, uz osmeh, razgovor sa Tibilovim.

Kažu da su svi želeli olimpijsku normu, a Vi najviše?

- Svi smo hteli da dođemo do vize za Pariz, a ja sam stvarno želeo. Imao sam veoma težak put. Od svetskog prvenstva u Beogradu, najviše sam razmišljao o Igrama i poslednjih pet meseci kompletan rad bio je tome posvećen. Uz Božiju pomoć i veliki rad, uspeo sam.

Nadali ste se ovom rezultatu?

- I priželjkivao svim srcem. Ovo mi je veliki uspeh i neću da se na ovome završi. Idem korak po korak, a Olimpijske igre su bile moj san, sada ispunjen.

Ovde ste ostvarili pet pobeda i poraz od zemljaka Sadika Lalaeva, koji je sa četiri trijumfa došao do norme?

- Bilo je naporno, preteško. Kad sam poražen od Lalaeva, znao sam da moram da pobedim u naredna tri navrata. Bio je veliki pritisak, a raspored težak i vremenski nepovoljan. Išao sam na merenje u 6,30 u drugi, udaeljni hotel, pa smo kroz gužvu Istanbula do dvorane putovali 75 minuta. Izašao sam na meč sa Batkijagom iz Mongolije u 10,20 časova, oko 17 bila je borba protiv Korejca Kima i uveče za bronzu i normu imao sam dvoboj protiv Rumuna Arnauta u 19,30. Na sreću, izdržao sam.

Meč sa Arnautom bio je „krvav”, dobro se poznajete?

- Odlično se znamo. Najviše sam s njim sparingovao na pripremama. Rumuni su bili sa nama u Danskoj, pa u Poreču i u Mađarskoj pred Istanbul. Bio sam spremniji i više želeo. Kad se vratim unazad, češće sam ga pobeđivao na treninzima nego što sam gubio. U najvažnijem meču, bio sam bolji i nadmoćniji.

Bilo je suza u Bakuu, a sada veliko olakšanje i ogromna radost?

- Bio sam motivisan za svaki meč. Na evropskim kvalifikacijama početkom aprila sam želeo korak dalje, a ovde sam ga ostvario. Sad se mnogo lepo osećam, napor, krvav rad i velika odricanja su iza mene. Odmorićemo se nekoliko dana i 18. počinjemo sa pripremama u Španiji.

Kvalifikacije ste odlično otvorili lakom pobedom protiv Belorusa Makaranka?

- Bio mi je to najteži meč. Rezultat 10:1 ništa ne govori, prvi okršaj na ovakvim takmičenjima uvek je najteži, prvi izlazak na strunjaču govori koliko nosiš snage u sebi i ako ga odradiš po planu, raste samopouzdanje.

Ko Vam je prvi čestitao?

- Pored trenera, vođstva Saveza i drugova iz tima, prvu čestitku izvan dvorane dobio sam od mame Izabele i sestre Tamare. Znale su kad rvem i čuo sam da telefon zvoni čim sam došao do svlačionice. Bile su radosne...

Šta očekujete od Igara?

- Želim zlato i idem po njega. Već razmišljam o radu i treninzima. Ako ne ciljaš i ne pripremaš se za najviše domete, do njih ne možeš ni doći. Tačno da je rano pričati o prognozama, ali moraš znati šta hoćeš. Ko god izađe na strunjaču na Igrama, hoće da osvoji medalju, jasno kao dan. Nije cilj biti učesnik, već osvojiti odličje.

Do sada ste bili poznati u rvačkim krugovima, olimpijce zna čitava Srbija?

- Veoma je prijatno. Što više razgovaramo, više saznajem, ne samo od Vas. Volim Srbiju i mnogo mi znači to što sam u olimpijskom timu. Srbija mi je pružila ogromnu šansu i činim sve da uzvratim dobrim rezultatima.

Šta bi rekli, a da vas nisam pitao?

- Kome da zahvalim. Nije bitno kojim redom, hvala Zuri (Zurabiju Datunašviliju), koji je uspostavio kontakt sa Savezom i Željkom Trajkovićem, a hteo je sad i da nam bude prevodilac. Posebno hvala fizioterapeutu Vladi, trenerima Stojanu i Voji, selektoru Dokmancu, predsedniku Damiru Šabiću, Željku i trenerima u Proleteru Dušanu Popetruu i Đorđu Miolskom, mnogo su dobri ljudi. Za kraj, hvala saborcima - zaključio je Tibilov.