Један гол, неколико секунди, мало среће, бољи критеријум суђења - само су мали сегменти који су недостајали репрезентацији Србије у реванш мечу баража за пласман на Светско првенство.
Показали су Орлови зубе против једне од најбољих екипа света, победили врхунски тим, али су на крају Шпанци, незаслужено добили визу за планетарни шампионат.
Борис Ројевић је унео нову енергију у национални тим, подигао атмосферу на виши ниво и мајсторски поставио игру против Црвене фурије. Матирао је Ројевић искуснијег колегу, тактички перфектно одрадио посао, па на крају после свега виђеног, има разлога да буде и тужан и поносан.
Да ли је ноћ била (не)преспавана?
– Тешко је заспати после онакве утакмице, горак је укус упркос победи и остаје жал због тог једног гола. Не бих коментарисао и неке одлуке, па ћу рећи да нам је заиста недостајало и мало среће, а заслужили смо је сигурно – рекао је Борис Ројевић на старту.
Од старта припрема су Вас пратили пехови?
– Невероватно је колико смо имали проблема око склапања тима и то због повреда. Кад је требало неки искуснији играч да уђе у игру, није га било… Седам, осам репрезентативаца није могло да се одазове, а то је заиста велики број.
Ројевић је потом образложио:
– Остали смо у старту без Марсенића, Воркапића, Милосављевића, Илића, Зечевића, потом Рогана и Туфегџића. Готово четрдесет минута смо играли са Којадиновћем на десном крилу. Превише лоших ствари нас је пратило и зато сам рекао да је морала на крају и срећа да нас погледа, али није.
И поред свега имала је Србија последњи напад за победу од четири гола?
– Мислим да смо касно кренули у реализацију напада, а на све то имали смо играча више. Фернандез је остао на нашој половини, имали смо шест на четири и тад је требало да решимо. Размишљали смо и да изведемо голмана, али је то био велики ризик. На све то нисмо имали ни тајм-аут пошто смо га искористили у 58. минуту кад су пришли на само два гола.
Одбрана је на овом мечу била на врхунском нивоу?
– Беспрекорно, јер спустити Шпанију на само 22 гола је невероватно. Успели смо и да нам десет минута не дају погодак, што мислим да никоме није пошло за руком. Истина, имали смо Дејана на голу који је био изнад сваког просека, савршен, али и одбран је заиста била најбољи сегмент. Тако нешто може да одигра само онај ко се даје триста одсто. Пешмалбек, Пушица, Орбовић, Колаковић су играли свих шездесет минута, то је веома велика потрошња.
Да ли сте на крају задовољни?
– Кад сагледам све онда могу рећи да јесам. Недостајао нам је гол за сензацију, победили смо Шпанију и то је довољан доказ да смо на правом путу. Кад се прикључе и повређени играчи, мислим да у будућности имамо чему да се надамо.
ПОНОСАН НА ИГРАЧЕ
Борис Ројовић је желео да похвали и изабранике.
- Морам да похвалим ове момке, били су сјајни од првог до последњег дана. Њихов приступ, фокус, начин рада, дисциплина, заиста су за свако поштовање. Пролазио сам увече поред соба и чуо како причају о утакмици, шта да промене и како да играју. Па то је нешто најлепше за мене као тренера.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
