Србија има углед

Георгиј Тибилов (60 кг) успео је да се на светским олимпијским квалификацијама у Истанбулу домогне визе за Игре у Паризу. Придружио се Мати Немешу (67 кг) и Александру Комарову (87 кг) у грчко-римском и Стевану Мићићу (57 кг) и Хетику Цаболову (74 кг) у слободном стилу, који ће чинити тим Србије на највећој планетарној спортској смотри.

Дамир Шабић, председник РСС, био је присутан на светским, пре тога и на европским квалификацијама Орлова у Бакуу.

- Имаћемо петорицу на Играма. Од 90-тих нисмо имали јачи састав – почео је челник најтрофејнијег олимпијског појединачног спорта. - Били смо надомак још две квоте, Михаил Каџаја буквално је, судијским одлукама, покраден у Бакуу. Њему и Виктору Немешу измакле су квалификације у Истанбулу.

Више такмичара значи и више могућности за освајање медаља?

- Разумем знатижељу, али је рано за прогнозе. Озбиљни смо људи, морамо да видимо жреб, обавимо припреме. Знам да је Тибилов изјавио да у Париз иде по злато и разумем момке. Евидентно је да ће напасти одличја. Нико више не иде на Олимпијске игре да би се уписао као учесник, већ да освоји медаљу. Увек тежимо да останемо у континуитету добрих резултата и у томе успевамо. Част ми је што сам на месту председника наследио Жељка Трајковића, најбољег икада и управо је својим радом и посвећеношћу иницирао и друге да се максимално ангажују за обезбеђење услова и остварење резултата. Пут је трасиран, рад је жесток, а изазова се нико од нас не плаши.

Међу члановима српског тима у Истанбулу био је и Зураби Датунашвили. Чује се да је спреман, колико му здравствене прилике дозволе да помогне?

- Дошао је из Тбилисија да буде уз тим и свака му част. Србија га никад неће заборавити, не само због две светске титуле, европске и бронзе из Токија, већ и због чињенице да је фантастичан момак, да је за Србију увек говорио да је његова друга кућа и да му је пружила прилику. Био је првак Европе у дресу Грузије, али је највећа достигнућа постигао као члан наше екипе. Хоће да помогне, да спарингује.

Други завиде нашем Рвачком савезу како је знао добро да одабере појачања?

- Зура је дошао код нас да буде спаринг партнер Виктору Немешу и после кратког периода видело се да након дуже паузе може да се бори на највишем нивоу. Пре осталих дошао је његов земљак Каџаја, није био познат и без одличја за Грузију. Код нас је освoјио две светске и две европске медаље и био учесник Игара у Токију. За Комарова сви знају, оженио се Невеном Вуловић из Крагујевца, била је репрезентативка, сад је тренер у РК Крагујевац и живе у Шумадији. Нема сениорску медаљу са Русијом, са нама је, на првом такмичењу, постао шампион Европе победивши актуелне светске, европске и олимпијске прваке. Тибилов је замолио Зуру да га препоручи нашем Савезу и прве сениорске медаље освојио је као наш репрезентативaц, био је трећи на европском и светском првенству.

Они који су их упознали кажу да су не само врхунски спортисти, већ и сјајни људи?

- Тако је. Добри спортисти имају исто такав карактер, личности су и не може нико да буде лош, кад жели и хоће другоме да помогне. Доброту носе у себи. После успеха на европским квалификацијама у Бакуу, Комаров је могао да се одмара, а он је прихватио да буде у тиму на припремама у Мађарској и Зрењанину и помогне Немешу и осталима. Није морао да иде у Истанбул, али није хтео да изостане и помогао је саборцима у припремама за меч. Сјајни су људи и ту нема збора, отуд и добра атмосфера и међусобна подршка. Зову их „медаљашима”, а изнад одличја је њихова људскост.

У Турској сте разговарали с многим званичницима?

- Рвачки савез Србије много се цени. У врху смо по свему, не само по резултатима. У односу на велесиле, имамо далеко мањи број клубова и такмичара, што је и разумљиво због броја становника, али смо успешнији. Податак да смо на два последња светска шампионата освојили десет медаља, од чега пет златних, фасцинира сваког познаваоца рвања и спорта уопште. Поред тога, Србија је организовала светске и европске шампионате у свим узрасним категоријама на највишем нивоу и потврдила се као сјајан домаћин који госте прима отвореног срца. Србија има углед.