Почетна / Микс / Борилачки спортови

Смедеревски близанци владају Европом

Браћа Филип и Павле Букелић, златни и бронзани на Европском купу у Букурешту
ФОТО: Лична архива

Спорт воли добре приче, а једна од таквих за Журнал стиже из Смедерева. Главни актери су близанци Филип и Павле Букелић, каратисти који заједно расту, тренирају и освајају медаље.

Стаж у млађим категоријама су затворили одличјима на Европском купу у кјокушину, одржаном минулог викенда у Букурешту. Минут старији Филип је стигао до злата, Павле до бронзе, обојица у истој категорији, и као у свему, не по први пут, стајали су један поред другог на победничком постољу.

Успех талентованих бораца СД Комбата постаје још занимљивији кад знамо да кроз цео спортски пут иду као тим, као и да их исти позив некад ставља у ситуацију да буду један другом ривали.

Открили су како изгледа кад вам је рођени брат највећа подршка, али и конкурент, шта их је довело до европске медаље, какви их планови чекају даље, од 2026. и званично као сениоре.

Расположен и ведар после значајног подвига, причу је почео Филип, од првих дана:

- Пре 10 година почели смо да тренирамо у СД Комбат кјокушин клубу у Смедереву. Отац је познавао тренера, тако смо кренули. Ради се о фул контакт каратеу, кажу да је један од најтежих борилачких спортова и управо то нам се свиђа. Касније смо постали и чланови репрезентације.

На Европском купу у Букурешту сте освојили злато, који сте пут прешли до првог места?

- Имао сам четири меча, четврти је био финале. Павле три, он је поражен у полуфиналу од мог противника за најсјајније одличје. У првом сам савладао Пољака, у другом Украјинца у веома тешком дуелу, у полуфиналу домаћина из Румуније, па у финалу поново Пољака. Сва четири сам добио судијском одлуком, а морам да признам да је ривал из Украјине био најјачи. Осећај је феноменалан, пре свега зато што сам победио, али и зато што сам осветио брата.

Каква је била конкуренција?

- Било је 900 бораца из више земаља. Такмичили смо се у категорији 16-17 година до 70 килограма, где нас је било око 20, тако да смо задовољни учинком. Иначе важимо за јак државни тим, сад смо на турниру имали пет медаља, два злата и три бронзе. Поред Павла и мене, Селена Станимировић је заузела прво, а Михаило Тесић и Огњен Гарић треће место.

Могло је да се деси да се заједно нађете у финалу?

- Дешавало нам се то неколико пута и остаје жал што није и сада. Био би то занимљив меч и за публику и за нас, али свакако ми је драго. Иначе питају да ли бисмо то волели, и да, одговара нам да будемо противници у финалу.

Како би то изгледало?

- Често се родитељи запитају како то, како сад нас двојица у финалу... Али, ми се поштедимо увек, није то из све снаге, ха, ха, ха. То је док смо у истој категорији, а могуће је да некад будемо у различитим. Пре овога смо се такмичили до 75 килограма, а сад смо скидали килажу за 70.

Поменули сте родитеље, колико вас они подржавају?

- Много, заиста нам значи њихова подршка, од првог дана су ту. Поред њих и цео клуб, друштво.

Надовезао се на ово питање и Павле:

- И њима је као и нама, небитно ко је од нас двојице, важно да је један успешан. Не воле много да гледају, али што се тиче тренинга, исхране и свега што иде уз спорт, увек су ту за нас.

karateblizanci--1-.jpg
ФОТО: Лична архива
karateblizanci--2-.jpg
karateblizanci--3-.jpg
karateblizanci--4-.jpg
karateblizanci--5-.jpg

До ког сте појаса стигли?

- Тренутно смо на зеленом. Лично, није ми то много важно и кључно. Искуство је најбитније.

Да ли сте ове године имали још нека важна такмичења и медаље?

- Почетком године смо имали Европско првенство у Пољској. Мало се разликује од Купа, али сличне су јачине. Добро смо прошли и тамо, обојица заузели треће место.

Шта вас чека у наредној?

- С обзиром на то да пунимо 18 година, прелазимо у сениорску конкуренцију, где се такмичи без опреме. У јануару имамо Ичибан куп. Вероватно ћемо кренути са слабијим такмичењима док се уходамо у старијој конкуренцији. Једва сам чекао да то се то деси, биће теже, али ићи ћемо на најбоље резултате.

Који вам је главни циљ?

- Наравно да будем првак света, али то је веома тешко. Постоји само један шампион у апсолутној категорији, где се боре све тежине. Има много тежих од нас, али видећемо - закључио је Филип Букелић.

Као из топа, исто је одговорио и млађи близанац:

- Без дилеме светски шампионат у Јапану, одржава се на сваке четири године. Ту још нисмо били и то ми је неостварена жеља.

ЧЕСТО НАС ПОМЕШАЈУ

Да ли се дешава да вас помешају на такмичењима?

Филип: Дешавало се, у клубу сад већ знају, али на такмичењима нас препознају по бројевима.

Павле: Кад смо били мањи, нисмо знали ко кад ради меч. Десило се да је тренер гурао само једног и Филип би без мене сам дошао до финала, било нам је то забавно. Кад смо били деца, баш смо били исти.

ОД ПОЧЕТКА СА ПЕРИЋЕМ

Кад сте почели сарадњу са тренером?

- Од почетка смо са истим тренером, Миланом Перићем, он је и селектор репрезентације. Био је са нама у Букурешту, ту је за нас увек, и у спорту и у животу. Генерално гледа не само нас двојицу, него цео клуб као велику породицу – рекао је Филип.

МЛАЂИ БРАТ ПОНОСАН НА СТАРИЈЕГ: ФИЛИПОВА МЕДАЉА КАО МОЈА

Стрпљиво је сачекао да старији брат преприча искуство из Букурешта, а онда се Павле осврнуо на своје достигнуће.

- Сва три противника била су из Пољске. Први доста тежак, добио сам га на судијску одлуку, другог на поене – погодио сам га ногом у главу, а од трећег, Пољака, којег је Филип добио у финалу, сам изгубио. Задовољан сам, али мало и разочаран. Био сам близу, чак сам и мислио да ћу да победим, али судије су одлучиле другачије.

Колико судије имају утицај у вашем спорту?

- Велики. За пример, задао сам више удараца, али кретао сам се уназад, због чега су пресудили у корист противника. Очекивали смо злато и сребро, али на крају је тако испало.

Ипак, Филип је на неки начин узвратио уместо Вас?

- Свакако бих увек навијао за њега, али овако је имало још већу чар, нарочито јер је противник заиста добар. Пружио сам му велику подршку, остао сам без гласа... Као да је моја медаља.

Донели сте два нова одличја, да ли имају посебно место у вашем дому?

- Имамо у соби један део одвојен за то.

Ко има више победа?

- Нема ривалитета и љубоморе. Не бројимо. Али, мислим да ја имам више, ха, ха, ха....

Шта желите да постигнете у 2026?

- Волео бих да опет постанемо европски прваци, теже ће бити у сениорској конкуренцији, али ништа није немогуће.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.