„Срцем уз Звезду, нећу туговати ни ако пехар дође у Нови Сад“

Кроз историју наше земље, постојала је квалитетна сарадња између финалиста овогодишњег Купа Србије, Црвене звезде и Војводине. Појединци су играли за оба тима у црвено-белој опреми, а ни садашњи тренутак по томе није изузетак. Међу носиоцима Звездине игре налазе се изданци омладинске школе Новосађана Мирко Иванић и Александар Катаи, а на „Карађорђу” је део каријере провео и резервни голман Зоран Поповић. С друге стране, у тиму који предводи тренер Божидар Бандовић, некада и сам играч Београђана, данас са  великим успехом играју Алекса Вукановић, Његош Петровић и Вукан Савићевић.

Међу играчима који су у ранијем периоду оставили дубок траг носећи дрес Војводине и Црвене звезде свакако је Миодраг Пантелић. Поникао у Новим Козарцима, баш као и његов рођени стриц, великан српског фудбала и легендарни голман Илија Пантелић, озбиљну каријеру почео је да гради у Фудбалском центру „Вујадин Бошков”. После кадетског и омладинског стажа, стигао је и до првог тима Старе даме, а игре које је за њега пружао, препоручиле су га Звезди, у којој је освојио три трофеја купа, а једном је био и шампион.

- У Војводини су ме мимоишли трофеји, иако смо имали сјајну генерацију фудбалера, у којој су, поред мене, играли Самарџић, Говедарица, Шаула, Радојичић и покојни Золтан Сабо – присетио се популарни Бата Пантелић. – Били смо, у сезони 1994/95. и јесењи прваци, али нисмо успели да добијемо и трофејну потврду квалитета. Играо сам у финалу купа за Војводину управо против Црвене звезде, кад смо, на стадиону ЈНА, изгубили са 0:2. Као спортски директор клуба, био сам у финалу купа са Партизаном, кад смо, у чувеној утакмици, напустили терен.

Преласком у редове Црвене звезде, Пантелић је остварио снове, а један од трофеја у масовнијем такмичењу освојио је управо после утакмице с Војводином.

- И то је била утакмица која се памти, јер смо тријумфовали с 1:0, а Војводина је у 90+2. минуту постигла гол, који јој није био признат. Чини ми се да је то било 1997. У првом сусрету, у Новом Саду, било је 0:0, а онда смо до пехара стигли после те минималне победе. Иако у Старој дами нисам успео да освојим пехар, био сам велики навијач Војводине, додуше без функције, у финалу 2016. против Јагодине, кад је клуб први пут освојио победнички пехар у купу.

У уторак, у Лозници, два великана српског фудбала поново ће да одмере снаге у сусрету за трофеј у масовнијем такмичењу. Занимљиво је од Миодрага Пантелића било чути то коме даје веће изгледе да се, на крају утакмице на „Лагатору”, радује освајању пехара.

- Биће то сусрет два добра тима, који су овог пролећа, уз ТСЦ и Раднички из Крагујевца, супериорни у односу на ривале. Доласком Бандовића, Војводина се значајно подигла, иако је у почетку било одређених проблема. Он је то успео да коригује и намести и Новосађани сада играју добро, офанзивно и лепршаво, као што, уосталом, и доликује клубу таквог реномеа. С друге стране, Звезда се, после одласка Бахара и доласком тренера Милојевића, стабилизовала и данас игра добро и сигурно. Уосталом, уз Динамо из Загреба, Београђани су један од регионалних фудбалских лидера по стабилности и финансијама, а у нашој земљи су, без сумње, најјачи, о чему сведочи и нова титула коју су освојили.

Коме Пантелић у уторак даје веће изгледе за тријумф у Лозници, питање је на које је наш саговорник имао спреман одговор.

- У овом моменту Звезда има благу предност. Ипак, не треба сметнути с ума чињеницу да је реч о купу и само једној утакмици, у којој победника може да одреди бољи дан екипе, инспирисанији појединци и још читав низ детаља. Предност Београђана видим у томе што имају стабилнији тим, искусније играче и више међународног искуства на јаким утакмицама. Новосађани, пак, уз себе имају полет, снагу и позитивну енергију, па очекујем интересантну утакмицу на неутралном терену. Биће то дуел две екипе које играју нападачки фудбал, а кад је тако, барем у најави, то наговештава сусрет отворених карата, достојан финала Купа Србије.

Занимљив је било и Пантелићево опредељење за кога ће у тој утакмици навијати.

- За Црвену звезду. Волим тај клуб од детињства, а одмах иза њега ми је Војводина. Међутим, и уколико трофеј освоје капитен Дејан Зукић и његови саиграчи, биће ми драго, јер ће то много значити фудбалском Новом Саду, али и због пласмана у групну фазу једног европског такмичења, које највећи војвођански град по свему заслужује. Ићи ће да гледам финале  и да уживам у добром фудбалу – додао је Пантелић.