Ђоковићева енигма између Женеве и Париза

На грен слем турнирима све је другачије – увек тако каже Новак Ђоковић пред почетак великог такмичења. То је реченица која му је потребна као никада до сада у каријери.

Има неколико разлога за тако нешто. Прво, на Ролан Гаросу брани трон од пре годину дана кад је у финалу био бољи од Норвежанина Каспера Руда, друго зато што после париског слема, следеће највеће надметање на црвеној прашини су Олимпијске игре у Паризу на којима српски ас прижељкује да коначно освоји златну медаљу – једино одличје које му недостаје у каријери. На крају, треће, али не и најмање важно, Ноле није имао запаженије резултате на најспоријој подлози, резултате на које је навикао у последњих неколико година и то пред почетак другог грен слема. Није изгледало да ће тако бити после премијерног турнира на шљаци – у Монте Карлу је стигао до полуфинала и на изненађење могих претрпео први пораз баш од Руда. Затим је другу годину заредом одлучио да не игра у Мадриду, док је у Риму положио оружје у другој рунди пред Алехандром Табилом.

У Вечном граду догодио се инцидент са флашом који је увелико пореметио планове најбољег тенисера свих времена. Остао је без довољно мечева и победа у  резервоару, такмичарског ритма и самопоуздања баш уочи највећих изазова ове године. У трци с временом морао је што пре да пресече и одреди следећи корак. Разумљиво и логично је било да се пријави на један од два турнира из серије 250 недељу дана уочи Гароса. Новаков избор био је Женева. У Швајцарској је прославио 37. рођендан и то победом у другом колу против Немца Јаника Ханфмана. Затим је дошао на ред и Талон Грикспор коме је Ноле показао како се завршавају мечеви експресно, јер му је препустио само гем у другом делу игре. Ђоковићев противник у полуфиналу био је Томаш Махач.

Они који мало боље прате бели спорт знају да је реч о играчу који се не сналази најбоље на шљаци и да не може да угрози српског аса. То је било на папиру, док је на терену стуација била другачија. Наравно је да је изненађујуће то што је Ноле изгубио од тенисера који је 44. на АТП листи. Тачно је да је Новакова игра била топло-хладно или ваља-не ваља, али турнир у Женеви мора да се посматра из другачијег угла.

Реконструкција случаја „Женева“ изгледа овако – Ђоковић је негде у рукаву имао препознатљиве ударце и са форхенд и са бекхенд стране, на моменте их је показивао, али недовољно. Његово кретање није било добро, без жара и енергије. Кад Ноле не подигне песницу после дуже размене у којој је освојио поен, јасно је да нешто није у најбољем реду. Једноставно, као да није био присутан у мечу, као да је једва чекао да се све заврши, спакује ранац и напусти терен. Кад се ови делови повежу с Новаковом изјавом „Не можеш да се фукусираш на тенис кад су ти друге ствари на уму“, онда се прича осветљава. То је Ђоковићева енигма између Женеве и Париза. Открио је да има проблем, да га нешто спречава да игра много боље, али и даље само он шта о чему се ради. Неки други проблем је утицао на Новака и допринео да тако лоше одигра меч, до те мере лоше да жели да га заборави. 

Време је за нову страницу на Гаросу. На моменте видело се да је Новакова игра ту негде, само недостаје континуитет да би потрајала на дуже стазе. У Паризу где се игра на три добијена сета је идеална прилика за тако нешто. Ђоковићу у прилог иде и то што у уводним мечевима нема неугодне ривале. Прво Француз Ербер, затим Шпанац Карбаљес или Француз Лестијен и у трећем колу Италијан Музети или још један триколор Монфис.