Đokovićeva enigma između Ženeve i Pariza

Na gren slem turnirima sve je drugačije – uvek tako kaže Novak Đoković pred početak velikog takmičenja. To je rečenica koja mu je potrebna kao nikada do sada u karijeri.

Ima nekoliko razloga za tako nešto. Prvo, na Rolan Garosu brani tron od pre godinu dana kad je u finalu bio bolji od Norvežanina Kaspera Ruda, drugo zato što posle pariskog slema, sledeće najveće nadmetanje na crvenoj prašini su Olimpijske igre u Parizu na kojima srpski as priželjkuje da konačno osvoji zlatnu medalju – jedino odličje koje mu nedostaje u karijeri. Na kraju, treće, ali ne i najmanje važno, Nole nije imao zapaženije rezultate na najsporijoj podlozi, rezultate na koje je navikao u poslednjih nekoliko godina i to pred početak drugog gren slema. Nije izgledalo da će tako biti posle premijernog turnira na šljaci – u Monte Karlu je stigao do polufinala i na iznenađenje mogih pretrpeo prvi poraz baš od Ruda. Zatim je drugu godinu zaredom odlučio da ne igra u Madridu, dok je u Rimu položio oružje u drugoj rundi pred Alehandrom Tabilom.

U Večnom gradu dogodio se incident sa flašom koji je uveliko poremetio planove najboljeg tenisera svih vremena. Ostao je bez dovoljno mečeva i pobeda u  rezervoaru, takmičarskog ritma i samopouzdanja baš uoči najvećih izazova ove godine. U trci s vremenom morao je što pre da preseče i odredi sledeći korak. Razumljivo i logično je bilo da se prijavi na jedan od dva turnira iz serije 250 nedelju dana uoči Garosa. Novakov izbor bio je Ženeva. U Švajcarskoj je proslavio 37. rođendan i to pobedom u drugom kolu protiv Nemca Janika Hanfmana. Zatim je došao na red i Talon Grikspor kome je Nole pokazao kako se završavaju mečevi ekspresno, jer mu je prepustio samo gem u drugom delu igre. Đokovićev protivnik u polufinalu bio je Tomaš Mahač.

Oni koji malo bolje prate beli sport znaju da je reč o igraču koji se ne snalazi najbolje na šljaci i da ne može da ugrozi srpskog asa. To je bilo na papiru, dok je na terenu stuacija bila drugačija. Naravno je da je iznenađujuće to što je Nole izgubio od tenisera koji je 44. na ATP listi. Tačno je da je Novakova igra bila toplo-hladno ili valja-ne valja, ali turnir u Ženevi mora da se posmatra iz drugačijeg ugla.

Rekonstrukcija slučaja „Ženeva“ izgleda ovako – Đoković je negde u rukavu imao prepoznatljive udarce i sa forhend i sa bekhend strane, na momente ih je pokazivao, ali nedovoljno. Njegovo kretanje nije bilo dobro, bez žara i energije. Kad Nole ne podigne pesnicu posle duže razmene u kojoj je osvojio poen, jasno je da nešto nije u najboljem redu. Jednostavno, kao da nije bio prisutan u meču, kao da je jedva čekao da se sve završi, spakuje ranac i napusti teren. Kad se ovi delovi povežu s Novakovom izjavom „Ne možeš da se fukusiraš na tenis kad su ti druge stvari na umu“, onda se priča osvetljava. To je Đokovićeva enigma između Ženeve i Pariza. Otkrio je da ima problem, da ga nešto sprečava da igra mnogo bolje, ali i dalje samo on šta o čemu se radi. Neki drugi problem je uticao na Novaka i doprineo da tako loše odigra meč, do te mere loše da želi da ga zaboravi. 

Vreme je za novu stranicu na Garosu. Na momente videlo se da je Novakova igra tu negde, samo nedostaje kontinuitet da bi potrajala na duže staze. U Parizu gde se igra na tri dobijena seta je idealna prilika za tako nešto. Đokoviću u prilog ide i to što u uvodnim mečevima nema neugodne rivale. Prvo Francuz Erber, zatim Španac Karbaljes ili Francuz Lestijen i u trećem kolu Italijan Muzeti ili još jedan trikolor Monfis.