Поразом од Новог Пазара у гостима, Раднички је спустио завесу на још једну турбулентну суперлигашку сезону. После одличног низа од пет победа, два ремија и два месеца без пораза, нишки тим у финишу првенства је поклекао, па је на четири меча освојио само бод. Изабраници Дејана Јоксимовић су у Новом Пазару приказали више него против ИМТ-а и Јавора, али ни то није било довољно за победу.
- Тврдим да смо одиграли боље него кад смо ремизирали 2:2 и задовољан сам. Домаћини су имали два, три шута ка голу, два пута погодили нашу мрежу, ми смо ту били бољи - имали смо 18 шутева. Идеја је била да им препустимо посед и да покушамо из средње и ниске зоне, неког блока, дефанзивне организације, а по освајању лопте идемо у офанзивну транзицију и то нам је донело велики број шутева, нажалост, не и резултат. Промашили смо много зицера, њихов голман одбранио је четири-пет тешких лопти, али то је фудбал, негде ти нешто да, негде одузме - започиње причу тренер Нишлија Дејан Јоксимовић.
Перспективни стручњак екипу је преузео у готово безизлазној ситуацији. Тадашња позиција на табели није поколебала Јоксимовића, који се први пут нашао у позицији да води екипу која се бори за голи живот.
- Била је стварно деликатна ситуација у том тренутку, нарочито кад смо, два дана после преузимања, поражени од Напретка. Заостајали смо за екипама које су изнад зоне баража шест – седам бодова и било је изузетно узнемирујуће у том неком смислу. И пре него што сам дошао, наравно, веровао сам у клуб, тим, играче, јер сам знао да имају потенцијал и да би била штета уколико би Раднички испао. Засукали смо рукаве и покушавали кроз тренажни процес, разговоре, да играчима вратимо самопоуздање, што смо на срећу и успели. Везали смо успешан низ - пет победа, два ремија и изашли из опасне зоне. Математички, ни тада нисмо ништа решили, али је било добро што смо дошли у ситуацију да сами одлучујемо о својој судбини. Срећан сам и задовољан што је све испало како треба и што смо до циља – опстанка, дошли без баража.
Долазак у Ниш носио је са собом велику дозу одговорности, храбрости.
- Резултати су се мимоишли са очекивањима људи из клуба, навијача, јавности. Све што се дешавало изазвало је тај пад самопоуздања. Битно је било да из негативне ситуације пређемо у позитивну, јер смо знали да је потребно брзо и по сваку цену направити резултат. Сматрам да је меч у Крушевцу био прекретница. Рекао сам момцима да сам пре утакмице веровао у њих, а да сада верујем још више, да имају потенцијал и квалитет да остану у лиги и да ће остати, мислим да сам ту поентирао. Највише искреношћу, јер то мислим од првог дана. Већ од друге утакмице кренуло је на боље, добили смо Младост, Спартак, Вождовац, повратили веру, самопоуздање.
У више наврата тренер нишког тима истицао је да нема неки посебан еликсир, нити чаробни штапић, али је на крају сезоне, ипак, открио рецепт за успех.
- Пре свега, мислим да играчи добро препознају искреност тренера. Понављам се, али њихов квалитет ниједног тренутка није био споран, само смо им повратили веру и самопоуздање. То је кључ за остваривање зацртаног циља. Веровао сам од почетка у сараднике, клуб, играче и то нас је подигло и донело серију резултата, која нас је довела до тога да не идемо у бараж, што је у једном моменту било немогућа мисија.
Бод из четири утакмице у фото-финишу сезоне донео је неизвесност, па је Раднички морао да „вири” и у туђе двориште.
- Јесмо покварили утисак и остаје горчина, али чини ми се да је дошло до неког емотивног пражњења. Можда су на моменте и наши противници имали више енергије, страсти, жеље, били бољи. На крају се нисмо питали само ми, срећом - избегли смо то доигравање и мисију завршили успешно. У односу на ситуацију у којој смо били испало је сјајно – закључио је Дејан Јоксимовић.
ПРЕРАНО СМО СЕ УШУШКАЛИ
Нишлије су на полусезони промениле „крвну слику” свлачионице, довеле много нових, искусних, квалитетних играча, који су, како је сезона одмицала, показали и зашто су ангажовани. Тренера Јоксимовића питали смо да ли је приказано максимум екипе?
- Радећи с момцима, скоро два и по месеца, верујем да ово није максимум, има ту много више потенцијала, Кад сам дошао тим је био у ситуацији да је „горело под ногама” и где смо тражили механизам да што пре изађемо из свега тога. Евидентно је било и веома видљиво да смо сваку утакмицу играли са великом дозом оптерећења. Јурили смо циљ и сматрам да ови играчи могу још много да прикажу. На крају смо се прерано ушушкали, помислили да смо нешто завршили, а нисмо... Ето, остало је добро искуство за све нас.
РАДНИЧКИ У ПРВИХ ЧЕТИРИ У ДРЖАВИ
Дејан Јоксимовић досадашњи боравак у Нишу оцењује високом оценом:
- Сигурно је било сумње на почетку, кад сам постављен. Питали су се сви да ли могу да изнесем терет, превазиђем деликатан моменат, пошто сам релативно нов. Нисам био у ситуацији да се борим за опстанак до сада, али сам веровао да могу. Дошли су онда и резултати, атмосфера је била све боља. Имам само речи хвале за људе из управе, запослене, Мераклије које су ми дале подршку кад је било најбитније, Нишлије, сви они су нас водили ка зацртаном циљу. Раднички је клуб са богатом традицијом и историјом, сматрам да је у прве четири екипе у држави и не заслужује да се бори за опстанак, већ да увек гледа ка плеј-офу, па и местима која воде у Европу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
