Једна од највећих трагедија свих времена одиграла се на данашњи дан 1985. године на фудбалском стадиону Хејсел у Бриселу када је погинуло 39 навијача Јувентуса, док је 600 повређено.
Стотине милиона људи пратило је финале Купа шампиона између Ливерпула и Јувентуса када су навијачи Ливерпула пробили ограду и сабили Јувентусове фанове у крај, што је проузроковало пад зида од три метра где је већина погинула, док су остали страдали у обрачунима, ножевима и каменицама, а неки су страдали у свеопштем стампеду. Трагедија је резултовала забраном играња енглеских тимова у свим европским такмичењима на неколико година.
Пролог за хејселску трагедију догодио се у Риму годину дана раније. Финале Купа шампиона 1984. играло се у главном граду Италије, иако су ривали били Рома и Ливерпул. Упркос домаћем терену италијански клуб није успео да дође до трофеја, јер су играчи Ливерпула боље изводили пенале, после напетог и грубог меча без голова. После утакмице, навијачи Ливерпула су прогањани улицама Рима од стране екстремних фанова Роме. Десетине навијача Ливерпула су повређене, међу њима и један тринаестогодишњак, који је готово тотално искасапљен - завршио је са преко двеста шавова само на лицу.
Те вечери доста људи је искаљивало бес због губитка у финалу, хотелски власници су терали Енглезе ван хотела, полиција је малтретирала навијаче чак и узимајући им новац, а таксисти су одбијали да возе фанове на аеродром. Доста људи је затражило помоћ у амбасади. После тих догађаја, ривалство међу хулиганима у Енглеској је остављено по страни.
Освета је дуго планирана. Финале Купа шампиона између Ливерпула и Јувентуса донело је расплет.
Италијански фашисти у редовима Јувентусових навијача почели су прво са вербалним провокацијама, па онда и са бацањем каменица. Први обрачуни одиграли су се на западној трибини. Око 20:45 навијачи Ливерпула су кренули у јуриш на густо збијене Италијане који нису имали где да се повуку. На супротном крају гужве од оног одакле су навијачи Ливерпула наваљивали, навијачи Јувентуса немајући где да се повуку слагали су се на гомиле једни преко других. У једном тренутку зид је попустио и десетине навијача су остали заробљени између остатка зида и стампеда хиљада навијача који је хрлио преко њих. Већи број страдалих је погинуо баш тада. У међувремену са супротне стране стадиона, навијачи Јувентуса су ишли преко терена ка Енглезима и насиље је ескалирало на целом стадиону. Играчи Ливерпула молили су навијаче преко разгласа да се смире, али без успеха. После доласка појачања полиције и белгијске војске ствари су се довољно смириле да се утакмица одигра, али већина играча није хтела да игра. Утакмица је ипак одиграна како би се спречили даљи нереди, а Јувентус је победио са 1:0.
Међу погинулима била су 32 Италијана, двојица Белгијанаца, двојица француских навијача и један навијач из Северне Ирске.
Као последица овога, енглеским фудбалским клубовима било је забрањено да играју у Европи наредних пет година.
Четрнаесторо навијача Ливерупла проглашено је кривим за убиство из нехата и сваки је осуђен на по три године завора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
