Две званично највеће наде светске и европске атлетике, Адриана Вилагош и Ангелина Топић браниће част Србије код дама, као Армин Синанчевић код јачег пола. Све троје су освојиле медаље 2022. године на Првенству Европе у Минхену.
Адриана Вилагош је у Немачкој са 62,01 м постала вицешампионка континента у бацању копља. Ове је лични рекорд померила до 63,58 м и тиме је друга на европској листи. Има стабилну форму – на три такмичења узастопно је пребацивала 60 метара. Проблема с лактом, који су је ометали током 2023, више нема.
Као што смо најавили уочи Шампионата Балкана у Измиру, Ангелина ће на Првенству Европе скакати и увис и удаљ. Са 1,98 м, што је сениорски рекорд Србије, наша најмлађа учесница, још јуниорка, у борби с летвицом прва је на европској листи на отвореним борилиштима ове сезоне. Двострука победница Дијамантске лиге с много вишим нивом него пре две године у Немачкој (са 1,93 м стала је на победничко постоље) путује у Рим. Што се даља тиче, форма са виса показује да може много даље од 6,58 м, што јој је лични рекорд из 2023.
Рекордер државе у бацању кугле, Армин Синанчевић (21,88 м) враћа се после вишемесечних великих мука с повредама због чега га није било у кругу током зиме. Ове сезоне под небом има 20,50 м. До сребра у Минхену дошао је с 21,39 м.
Он има норму, а од таквих се највише очекује, јер су оне на том нивоу да на највећем такмичењу омогућавају улазак у финала. Милица Гардашевић је међу таквима. Ове сезоне скочила је удаљ до 6,76 м, али све говори да може да прелети лични рекорд од 6,91 м из 2023. Уз Ивану Шпановић и Ангелину Топић, једина има олимпијску норму од наших атлетичара.Улази у најбоље такмичарске године (25).
Током викенда било је последњи рок на коме су могле да се испуне норме или бодови за Првенство Европе. Прилику је искористило њих четворо: Никола Костић (400 м препоне), Маја Ћирић (400 м), Ивана Ђурић (бацање копља) и Ивана Илић, која је била у квоти на 100 м, а сад је и на 200 м.
Уз Ангелину и Ивану, на два фронта може и Бошко Кијановић, али ће вероватно само на 400 м, а не и на 200 м. Исто је с Елзаном Бибићем – мада је могао да се опроба с нормом и на 1.500 м одустао је од те дисциплине, како би у тактичкој трци на 5.000 м пробао да што више обрадује Србију.
Да подсетимо да се на велико такмичење може с испуњеним критеријумом (што директно обезбеђује учешће) или ако се уђе у одређен број такмичара (различит је по дисциплинама). За ово друго бодују се најбољи пласмани и резултати на најјачих пет надметања сваког атлетичара или атлетичарке у последњих годину дана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
