Илић стопама Катаија, Канге, Дегенека

Долазак Луке Илића, односно његов повратак у Црвену звезду, наставак је клупске праксе да се некадашњим члановима или онима који нису имали прилику да се искажу довољно у првом тиму, буде пружена друга шанса.

Нема дилеме да ће Нишлија поверење искористити на најбољи начин, не због чињенице да већ од раније зна поредак у редовима првака Србије, односно да му није потребна аклиматизација, већ и чињенице да је апсолвирао елитни ранг српског фудбала. За докторску дисертацију недостајао је трофеј са ТСЦ-ом пре две године, кад су Бачкотополчани управо са Илићем у везном реду чинили чуда против свих у елити.

Није само то друго место са ТСЦ-ом предност Илића у повратничком мандату, већ и податак да је у последњем клубу у каријери Трои, претходно био члан Бреде и Твентеа, приказивао запажене партије. Егзактна статистика бележи да је погађао пет пута мрежу ривала (Бастија, Каен, Троа, Лавал и Данкерк) и три пута асистирао (Лавал, Родез, Париз и Епинал). Једина замерка Илићу за урађено у француском друголигашу су црвени картони због којих је пропустио шест мечева.

Владан Милојевић, тренер Црвене звезде, располаже већ са повратницима голманом Зораном Поповићем (36), штоперима Урошем Спајићем (31), Немањом Милуновићем (34), везистима Срђаном Мијаиловићем (30), Гелором Кангом (33) и Александром Катаијем (33), док се у табор црвено-белих два пута враћао централни бек Милош Дегенек (30).

Поповић је после четири године проведене у клубу одлучио 2022. да пређе у Чукарички, где је за Брђане бранио на шест утакмица. Ни повратак прошлог лета искусног чувара мреже у Љутице Богдана није му донео минутажу, јер је пред голом био само на четири утакмице од чега је једна била у Купу Србије. Сигурно да би Поповић имао много више мечева у ногама да је био у Звезди у друго време, јер су неприкосновени били Милан Борјан, минуле сезоне и Омри Глазер.

Спајић после више година у иностранству вратио се прошле сезоне на Маракану. Због дугог опоравка од повреде пропустио је већи део сезоне, али је ипак на три првенствена сусрета показао да још има барута у ногама. Вредност Спајића препознали су претходни тренери Милош Милојевић и Барак Бахар и садашњи Милојевић, па је сакупио 29 утакмица. Потврда колико је Урош био значајан у звездином походу ка трофејима минуле сезоне је одлука селектора Србије Драгана Стојковића да искусног штопера одреди за учесника предстојећег ЕП у Немачкој.

Дегенек, репрезентативац Аустралије, први пут у Црвену звезду је стигао 2018. и задржао се свега годину дана, јер је због издашне понуде Ал Хилала прешао у Саудијску Арабију. У другом мандату штопер се у Љутице Богдана задржао три сезоне после чега је отишао у члана МЛС-а Колумбус. Прошла сезона Дегенек је била трећа раздвојена, али га је поред осам мечева обележио и дугим опоравком од повреде.

Милуновић, коме уговор са Црвеном звездом истиче последњег јунског дана, први пут је стигао у клуб 2018. из БАТЕ Борисова, тад владара белоруског фудбала. У повратничкој сезони 2022/23. поуздани штопер играо је 27 утакмица, док је ове ипак био у другом плану поред Александра Драговића и Уроша Спајића, па је на терену био свега осам пута.

Мијаиловић је у сезони 2011/12. играо само једном после чега је уследио одлазак у Кајзери, потом Самару и Чукарички. Управо су партије на Бановом Брду поливалентног играча, са главном позицијом  задњег везног, препоручиле Звезди, па је прошле сезоне други пут у каријери задужио опрему на Маракани. На терену је провео 33 утакмице у три такмичења. Минуле сезоне тренери Бахар и Милојевић користили су га на 38 утакмица, што није промакло селектору Србије Стојковићу да и њега уврсти међу кандидате за састав на предстојећем континенталном шампионату у Немачкој. 

Канга је импресионирао навијаче Црвене звезде у сезони 2016/17, кад је одиграо 29 утакмица. Сезону касније био је на терену три меча мање што није омело прашку Спарту да га ангажује за наредне три сезоне. Повратак Габонца уследио је 2020. кад је промоција уприличена промоција на стадиону „Рајко Митић” пред великим бројем представника седме силе. Од тад је Канга био готово незамењив члан шампионског тима црвено-белих.

Катаи је у редове Црвене звезде стигао још 2014.  До одласка у Алавес био је неизоставни члан црвено-белог колектива. После Шпаније уследиле су епизоде у МЛС-у, као члан Чикаго Фајерса и Лос Анђелес Галаксија. Долазак Катаија уједно је био почетак владавине нашег најтрофејнијег клуба на оба фронта, јер од тад пехари намењени прваку Србије и освајачу купа завршавају само у трофејном музеју на стадиону „Рајко Митић”.