Од борца за Европу до пада у нижи ранг

Вождовац је оставио иза себе две потпуно различите полусезоне. Слабије пролеће није само испратило сјајну јесен, већ га је и засенило, те допринело да „клуб као ниједан други”, уз утицај више фактора, после 11 година у елити испадне у Прву лигу.

- Екипа је први део првенства, резултатски, одрадила доста боље. Што се тиче игре, квалитет се мање-више одржао и у наставку, али су нас резултати знатно мање „испратили”. Једноставно, на полусезони смо остали без петорице важних играча, уз Зечевића, Дамјановића, Бурмаза и Јочића, који су били носиоци игре, отишао је из Вашчук. Репрезентативац Естоније се враћао из тешке повреде, па је половину утакмица почињао, половину није, али је свакако био веома важан у ротацији, најискуснији у том тренутку. Без њих петорице, осетила се разлика – вртео је филм Михајло Трајковић, тренер који је екипу преузео у финишу сезоне, од Николе Митића, иначе наследника Марка Савића, потписника јесењих успеха.

Ипак...

- Играчи су упркос променама у тиму наставили добро да раде и не мењају стил, међутим, кад младој екипи не крене у прве три, четири утакмице, јако је тешко вратити им самопоуздање. То се можда и највише одразило на резултате. Од борбе за Европу дошли смо до тога да смо директно испали из лиге. Клуб је ишао својим путем, инсистирали смо на развоју младих играча, били у томе јасни од краја, али се није испоставило довољним за опстанак.

Кад се подвуче црта, фалио је само један бод, гол, тренутак...

- У претпоследњем колу плеј-аута, за осигуравање баража, био нам је потребан позитиван резултат против ИМТ-а, међутим, до тога није дошло... Иако после више није све било до нас, екипа је психолошки успела да се врати за меч последње рунде, са Сурдуличанима на крову (3:2). Није било лако. Ми смо избегавали причу о притиску, али младим момцима је све било јасно.

Био је то веома специфичан меч, не само зато што су Вождовчани упоредо морали да навијају да Јавор у Ивањици савлада Железничар.

- У првом полувремену Радник је из јединог шута повео, па у другом полувремену имао пенал и практично из другог ударца стигао до 2:0. Имали смо срећу да нам Сурдуличани нису и из трећег затресли мрежу, погодили су пречку. Све се то надовезало на сложено психичко стање састава којем је просек година поново био око 22.  Ипак, момци су се вратили, одрадили део посла који је до њих. Нажалост, није се поклопио резултат из Ивањице (1:1) и овако перспективна екипа није успела да остане у Супер лиги.

Наравно, идеално би било да је екипа избегла драму завршнице такмичења, међутим... Ма како то звучало, ни Фортуна није била уз Змајеве.

- Стварно смо имали чудне ситуације, више пута смо били ближи победи, а на крају играли нерешено, или чак губили. Против Суботичана је завршено 0:0, погађали смо  унутрашњи део стативе, лопта је ишла испред гол линије и излазила у гол-аут на другој страни... У дуелу са Партизаном имали смо 2:1 до 89. минута и изгубили 2:3 код куће. Против Војводине смо водили 1:0 до 90. и изгубили 1:2... Више је било утакмица где се пад дешавао у надокнади, а доста смо бодова испустили и код куће, против екипа које су биле у доњем делу табеле. Ми на свом терену у регуларних 30 кола нисмо добили ни Радник, ни Јавор, ни Спартак, ни Напредак...

Победа над Радником, која се десила на спуштању завесе, практично је била прва на Крову у 2024. Такође прва са три постигнута гола.

- Има ту више позитивних ствари, које исто треба глати. Матеја Бубањ је постигао први суперлигашки гол у Каријери, уписао се и Родриго Вилка, заиста смо одрадили што је требало, тада. Пораз од ИМТ-а био је кључан.

А, шта даље? Разочарање епилогом сезоне још није спласло...

- Немамо више тренинге, остало је да се ураде састанци са играчима, па и са мном. Клуб је сада на прекретници, треба бити паметан и донети добре одлуке. Не жури нико од нас нигде. Вождовац је познат по томе да функционише феноменално и нема потребе за нестрпљењем или тензијом. Видећемо све за даље у наредним данима или недељама – закључио је Михајло Трајковић.