Od borca za Evropu do pada u niži rang

Voždovac je ostavio iza sebe dve potpuno različite polusezone. Slabije proleće nije samo ispratilo sjajnu jesen, već ga je i zasenilo, te doprinelo da „klub kao nijedan drugi”, uz uticaj više faktora, posle 11 godina u eliti ispadne u Prvu ligu.

- Ekipa je prvi deo prvenstva, rezultatski, odradila dosta bolje. Što se tiče igre, kvalitet se manje-više održao i u nastavku, ali su nas rezultati znatno manje „ispratili”. Jednostavno, na polusezoni smo ostali bez petorice važnih igrača, uz Zečevića, Damjanovića, Burmaza i Jočića, koji su bili nosioci igre, otišao je iz Vaščuk. Reprezentativac Estonije se vraćao iz teške povrede, pa je polovinu utakmica počinjao, polovinu nije, ali je svakako bio veoma važan u rotaciji, najiskusniji u tom trenutku. Bez njih petorice, osetila se razlika – vrteo je film Mihajlo Trajković, trener koji je ekipu preuzeo u finišu sezone, od Nikole Mitića, inače naslednika Marka Savića, potpisnika jesenjih uspeha.

Ipak...

- Igrači su uprkos promenama u timu nastavili dobro da rade i ne menjaju stil, međutim, kad mladoj ekipi ne krene u prve tri, četiri utakmice, jako je teško vratiti im samopouzdanje. To se možda i najviše odrazilo na rezultate. Od borbe za Evropu došli smo do toga da smo direktno ispali iz lige. Klub je išao svojim putem, insistirali smo na razvoju mladih igrača, bili u tome jasni od kraja, ali se nije ispostavilo dovoljnim za opstanak.

Kad se podvuče crta, falio je samo jedan bod, gol, trenutak...

- U pretposlednjem kolu plej-auta, za osiguravanje baraža, bio nam je potreban pozitivan rezultat protiv IMT-a, međutim, do toga nije došlo... Iako posle više nije sve bilo do nas, ekipa je psihološki uspela da se vrati za meč poslednje runde, sa Surduličanima na krovu (3:2). Nije bilo lako. Mi smo izbegavali priču o pritisku, ali mladim momcima je sve bilo jasno.

Bio je to veoma specifičan meč, ne samo zato što su Voždovčani uporedo morali da navijaju da Javor u Ivanjici savlada Železničar.

- U prvom poluvremenu Radnik je iz jedinog šuta poveo, pa u drugom poluvremenu imao penal i praktično iz drugog udarca stigao do 2:0. Imali smo sreću da nam Surduličani nisu i iz trećeg zatresli mrežu, pogodili su prečku. Sve se to nadovezalo na složeno psihičko stanje sastava kojem je prosek godina ponovo bio oko 22.  Ipak, momci su se vratili, odradili deo posla koji je do njih. Nažalost, nije se poklopio rezultat iz Ivanjice (1:1) i ovako perspektivna ekipa nije uspela da ostane u Super ligi.

Naravno, idealno bi bilo da je ekipa izbegla dramu završnice takmičenja, međutim... Ma kako to zvučalo, ni Fortuna nije bila uz Zmajeve.

- Stvarno smo imali čudne situacije, više puta smo bili bliži pobedi, a na kraju igrali nerešeno, ili čak gubili. Protiv Subotičana je završeno 0:0, pogađali smo  unutrašnji deo stative, lopta je išla ispred gol linije i izlazila u gol-aut na drugoj strani... U duelu sa Partizanom imali smo 2:1 do 89. minuta i izgubili 2:3 kod kuće. Protiv Vojvodine smo vodili 1:0 do 90. i izgubili 1:2... Više je bilo utakmica gde se pad dešavao u nadoknadi, a dosta smo bodova ispustili i kod kuće, protiv ekipa koje su bile u donjem delu tabele. Mi na svom terenu u regularnih 30 kola nismo dobili ni Radnik, ni Javor, ni Spartak, ni Napredak...

Pobeda nad Radnikom, koja se desila na spuštanju zavese, praktično je bila prva na Krovu u 2024. Takođe prva sa tri postignuta gola.

- Ima tu više pozitivnih stvari, koje isto treba glati. Mateja Bubanj je postigao prvi superligaški gol u Karijeri, upisao se i Rodrigo Vilka, zaista smo odradili što je trebalo, tada. Poraz od IMT-a bio je ključan.

A, šta dalje? Razočaranje epilogom sezone još nije splaslo...

- Nemamo više treninge, ostalo je da se urade sastanci sa igračima, pa i sa mnom. Klub je sada na prekretnici, treba biti pametan i doneti dobre odluke. Ne žuri niko od nas nigde. Voždovac je poznat po tome da funkcioniše fenomenalno i nema potrebe za nestrpljenjem ili tenzijom. Videćemo sve za dalje u narednim danima ili nedeljama – zaključio je Mihajlo Trajković.