Прошло је само неколико месеци откако је Марко Јовановић решио да окачи копачке о клин и размисли шта даље радити после играчке каријере. Уследио је позив који се не одбија – од Партизана и Јовановић је убрзо упловио у тренерске воде поставши помоћни тренер клуба из Хумске. Бивши штопер црно-белих није крио задовољство што је и даље део клуба у којем је поникао.
- Партизан је моја највећа љубав и то сви знају. Овај повратак је био специфичан за мене, деца су ме стално питала кад ћу поново доћи у Партизан. Утисци су ми феноменални, драго ми је што сам у Хумској, ово је све, још увек, ново за мене. Ту сам да помогнем колико год могу – сматра Марко Јовановић.
Резултатски гледано, минула сезона је била још један промашај црно-белих. Упркос томе што је на зимску паузу отишао као лидер на табели, уз победу у дербију, Парни ваљак је на крају завршио са чак 18 бодова мање од Црвене звезде.
- Циљ Партизана се зна – трофеји, ја сам их освојио осам као играч. Ово је највећи клуб у земљи, али тренутна ситуација је таква да због разних околности, лоших игара, мањка среће, дискутабилних одлука на крају завршимо други. Да ли смо задовољни? Са једне стране нисмо, али опет, после седам година смо дошли у ситуацију да играмо квалификације за Лигу шампиона. То је у овом моменту, можда и најбитније. Много ми је тешко што смо толико дуго без трофеја, међутим, доста ствари утиче на то.
Јовановић је издвојио и тренутак који је пресудно утицао на то да екипа падне и на крају сезону заврши са огромним минусом у односу на вечитог ривала.
- Разлика на табели није реална, пресудан је био дерби који смо изгубили са 3:2, имали смо предност од 2:1 до 89. минута, надокнада од 18 минута и на крају пораз. Играчи су тад одиграли херојски, али од те утакмице смо психички пали, било је тешко издржати притисак. Имали смо одличну групу фудбалера, домаћих и страних, атмосфера је била одлична. Дали су све од себе и срећан сам што сам био са таквим момцима.
Није само пораз у 173. вечитом дербију лоше утицао на екипу. Парни ваљак ни пре тога није изгледао добро и губио је бодове тамо где није „смео”.
- Имали смо тај дерби који је завршен нерешено, после тога меч са Напретком и десет промашених прилика, можда је ту била прекретница свега. Имали смо доста младих играча и њима није лако, први пут се сусрећу са оваквом врстом притиска. Нажалост, пали смо, жао ми је због тога, остали смо и без шансе да се боримо за куп. Није ми лако, све ово што се дешава, доживљавам емотивно, али не одустајем од Партизана, волећу га све више – истакао је Јовановић.
ИГРАЧИ СВЕСНИ СВОЈИХ ГРЕШАКА
Проблеми са дефанзивом су били видљиви од почетка сезоне, Партизан је примио 48 голова. Готово нестварно звучи податак да је ово други највећи примљени број голова у лиги у историји клуба. Једино је било горе у сезони 1974/75. кад се мрежа тресла 49 пута.
- Имали смо те проблеме, али то су све квалитетни играчи, Света Марковић је играо у Олимпијакосу, Бојан Ковачевић је велики таленат, има само 19 година. Стојковић и Антић су били стандардни. Тако се наместило, имали смо дисбаланс између одбране и напада, покушавали смо то да решимо и нисмо успели. То нам је наук за убудуће. Није све кривица одбрамбених играча, они су свесни својих грешака, треба им дати подршку.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
