Филип Касалица, у зимској паузи 2023. године, вратио се у клуб у којем је поникао - ОФК Београд. Поред Романтичара, носио је дресове Слободе из Ужица, Црвене звезде, Радничког из Ниша, Хајдука из Куле и других клубова из Србије и иностранства.
Освајао је трофеје, играо важне мечеве, а тачку на каријеру ставио је на најбољи начин, са ОФК Београдом пласирао се у Супер лигу. Романтичари ће после осам година поново бити у друштву најбољих.
- У јуну 2004. дошао сам у ОФК Београд, а после шест месеци дебитовао сам за први тим, тада је био сјајан, а две деценије касније завршио сам каријеру. Задовољан сам, иако је могло да буде и горе. Не жалим се ни на шта, такав је био пут - почиње причу Касалица.
Дошао је као млад играч из Ужица, а Романтичари су имали одличну екипу са Браниславом Ивановићем на челу.
- Завршио сам сезону у кадетској лиги, био сам са друштвом на плажи у Ужицу, отварам новине и видим наслов „Касалица жеља Романтичара“. Нисам могао да верујем, кадет сам, а ОФК Београд ме жели у сениорима. Био сам у чуду, изгубио сам се. Шта прочиташ у новинама - то је то. Било је и понуда других клубова, звали су мог и имали идеју да плате мање за тренинг компензацију и од тога није било ништа. На крају, дошли су Звездан Терзић и покојни Влада Булатовић и одвели ме. Кад је требало да кренем за Београд, плакао сам, нисам хтео да се одвајам од породице. Чим сам стигао, у соби ме дочекао садашњи кум Андрија Калуђеровић. Био сам као на екскурзији док се нисам навикао.
Признаје да је било тешко донети одлуку да више неће играти, јер није лако напустити нешто чему је посветио читав живот.
- Одлука ми је падала на памет и раније. Лепо је играти, али као и свим занимањима постоје успони и падови. Причао сам са људима из клуба и договорили смо се да останем и помогнем колико могу, то су моји пријатељи, одрастао сам са Костадином Терзићем и Андрејом Мркелом. Пред последњу утакмицу, говорили су ми „само немој да плачеш“. Било је, ипак, момената кад је мало недостајало да пустим сузу. Још нисам свестан да је крај, можда тек кад сви почну припреме, а ја останем код куће.
Било је много великих момената од повратка у ОФК Београд.
- За годину и по проживео сам гомилу лепих тренутака. Свака част свима, али мало клубова у Србији има традицију као Романтичари. То су за мене неке посебне емоције и све другачије доживљавам. То је место где сам почео да играм професионални фудбал.
ШЕФЕ, ШТА ЗНАЧИ „ОБИГРАВАЈ”?
Касалица је у Казахстану носио дрес Ордабасија.
- Одлично сам снашао и добро сам играо. Саиграч ми је био Александар Симчевић, одлично зна руски језик. Играли смо против Астане и тренер ме је звао код њега у собу. Рекао ми је „имаћеш ситуацију један на један са голманом Ерићем“. Ја сам га ту разумео, али онда ми је рекао „Обигравај“. То нисам разумео, а значило је да га предриблам. Питао ме да ли разумем, ја климам главом. Сутра се баш намести ситуација да изађем на голмана, нисам га предриблао, него сам шутирао из прве поред гола. После тога ме тренер узео на зуб - рекао је Касалица.
У једном тренутку вратио се у Слободу и одиграо сјајну сезону, одакле је касније отишао у Црвену звезду.
- Постоје две преломне тачке за каријеру. Прва је долазак у ОФК Београд, ту сам био на оку многих, а друга је Слобода. Звали су ме председник Суботић и тренер Стаменковић. У договору са агентом завршио сам у Ужицу, што се испоставило као пун погодак, било је изванредно. Постигао сам гол на отварању стадиона, био стрелац у победи против Партизана, то су ми неки од најдражих момената у каријери.
Био је члан Хајдука из Куле у време док је био члан Супер лиге.
- Увек смо се шалили да смо домаћинска екипа. Кад смо играли у Кули, готово нико није могао да нас победи, а на страни смо освајали мало бодова. Сезона 2007/08. била је прва у Кули и имали смо одичну екипу. Напад је предводио Никола Комазец, ту су били Љубомир и Дарко Фејса, Синиша Радановић који је био у Португалији и Кини. На крају првог дела били смо четврти, победили смо Звезду на Маракани. Председник Џомба био је специфична особа, мало је таквих људи у нашем фудбалу. Неколико пута смо се чули после мог одласка.
Фудбалска јавност највише памти из периода у Црвеној звезди.
- Другарство је било у првом плану. Две и по године на Маракани могу да поделим у две етапе. Прва је била кад сам стигао и био међу млађим играчима, уз тренере Роберта Просинечког и Александра Јанковића, успели смо да освојимо куп. Друга је кад сам већ био староседелац и кад смо освојили титулу. Било је много старијих играча, Ненад Милијаш је млађим играчима био све - од лидера до финансијера - истакао је Касалица.
НИКО КАО МИРКО ВУЧИНИЋ
Током каријереупознао је много добрих играча, али један је оставио посебан утисак.
- Мирко Вучинић! Били смо саиграчи у репрезентацији Црне горе. Шта уме да уради са лоптом, то не могу ни да замислим, не би ми пало на памет. На крају, играо је у Јувентусу и био један од адута екипе. Сећам се утакмице са Енглеском, поигравао се са штоперима. Само гледате и уживате, макар карта за меч коштала сто евра – каже Касалица.
ИДЕАЛАН ТИМ
После краћег размишљања одлучио се за идеални тим саиграча.
- На голу би био Бобан Бајковић, десно Бранислав Ивановић, штопери Стефан Савић и Марко Баша, лево Филип Младеновић, да не гурам само саиграче из ОФК Београда. У везном реду први је Ненад Милијаш, поред њега Милош „Чава“ Димитријевић. На офанзивном везном је Никола Кнежевић, који чини чуда, ако му се пружи слобода у игри. У нападу су Мирко Вучинић, Стеван Јоветић и кум Андрија Калуђеровић. Ако би видео да га нисам ставио у свој најбољи тим, звао би ме и свашта би ми рекао – каже уз осмех Касалица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
