Filip Kasalica, u zimskoj pauzi 2023. godine, vratio se u klub u kojem je ponikao - OFK Beograd. Pored Romantičara, nosio je dresove Slobode iz Užica, Crvene zvezde, Radničkog iz Niša, Hajduka iz Kule i drugih klubova iz Srbije i inostranstva.
Osvajao je trofeje, igrao važne mečeve, a tačku na karijeru stavio je na najbolji način, sa OFK Beogradom plasirao se u Super ligu. Romantičari će posle osam godina ponovo biti u društvu najboljih.
- U junu 2004. došao sam u OFK Beograd, a posle šest meseci debitovao sam za prvi tim, tada je bio sjajan, a dve decenije kasnije završio sam karijeru. Zadovoljan sam, iako je moglo da bude i gore. Ne žalim se ni na šta, takav je bio put - počinje priču Kasalica.
Došao je kao mlad igrač iz Užica, a Romantičari su imali odličnu ekipu sa Branislavom Ivanovićem na čelu.
- Završio sam sezonu u kadetskoj ligi, bio sam sa društvom na plaži u Užicu, otvaram novine i vidim naslov „Kasalica želja Romantičara“. Nisam mogao da verujem, kadet sam, a OFK Beograd me želi u seniorima. Bio sam u čudu, izgubio sam se. Šta pročitaš u novinama - to je to. Bilo je i ponuda drugih klubova, zvali su mog i imali ideju da plate manje za trening kompenzaciju i od toga nije bilo ništa. Na kraju, došli su Zvezdan Terzić i pokojni Vlada Bulatović i odveli me. Kad je trebalo da krenem za Beograd, plakao sam, nisam hteo da se odvajam od porodice. Čim sam stigao, u sobi me dočekao sadašnji kum Andrija Kaluđerović. Bio sam kao na ekskurziji dok se nisam navikao.
Priznaje da je bilo teško doneti odluku da više neće igrati, jer nije lako napustiti nešto čemu je posvetio čitav život.
- Odluka mi je padala na pamet i ranije. Lepo je igrati, ali kao i svim zanimanjima postoje usponi i padovi. Pričao sam sa ljudima iz kluba i dogovorili smo se da ostanem i pomognem koliko mogu, to su moji prijatelji, odrastao sam sa Kostadinom Terzićem i Andrejom Mrkelom. Pred poslednju utakmicu, govorili su mi „samo nemoj da plačeš“. Bilo je, ipak, momenata kad je malo nedostajalo da pustim suzu. Još nisam svestan da je kraj, možda tek kad svi počnu pripreme, a ja ostanem kod kuće.
Bilo je mnogo velikih momenata od povratka u OFK Beograd.
- Za godinu i po proživeo sam gomilu lepih trenutaka. Svaka čast svima, ali malo klubova u Srbiji ima tradiciju kao Romantičari. To su za mene neke posebne emocije i sve drugačije doživljavam. To je mesto gde sam počeo da igram profesionalni fudbal.
ŠEFE, ŠTA ZNAČI „OBIGRAVAJ”?
Kasalica je u Kazahstanu nosio dres Ordabasija.
- Odlično sam snašao i dobro sam igrao. Saigrač mi je bio Aleksandar Simčević, odlično zna ruski jezik. Igrali smo protiv Astane i trener me je zvao kod njega u sobu. Rekao mi je „imaćeš situaciju jedan na jedan sa golmanom Erićem“. Ja sam ga tu razumeo, ali onda mi je rekao „Obigravaj“. To nisam razumeo, a značilo je da ga predriblam. Pitao me da li razumem, ja klimam glavom. Sutra se baš namesti situacija da izađem na golmana, nisam ga predriblao, nego sam šutirao iz prve pored gola. Posle toga me trener uzeo na zub - rekao je Kasalica.
U jednom trenutku vratio se u Slobodu i odigrao sjajnu sezonu, odakle je kasnije otišao u Crvenu zvezdu.
- Postoje dve prelomne tačke za karijeru. Prva je dolazak u OFK Beograd, tu sam bio na oku mnogih, a druga je Sloboda. Zvali su me predsednik Subotić i trener Stamenković. U dogovoru sa agentom završio sam u Užicu, što se ispostavilo kao pun pogodak, bilo je izvanredno. Postigao sam gol na otvaranju stadiona, bio strelac u pobedi protiv Partizana, to su mi neki od najdražih momenata u karijeri.
Bio je član Hajduka iz Kule u vreme dok je bio član Super lige.
- Uvek smo se šalili da smo domaćinska ekipa. Kad smo igrali u Kuli, gotovo niko nije mogao da nas pobedi, a na strani smo osvajali malo bodova. Sezona 2007/08. bila je prva u Kuli i imali smo odičnu ekipu. Napad je predvodio Nikola Komazec, tu su bili Ljubomir i Darko Fejsa, Siniša Radanović koji je bio u Portugaliji i Kini. Na kraju prvog dela bili smo četvrti, pobedili smo Zvezdu na Marakani. Predsednik Džomba bio je specifična osoba, malo je takvih ljudi u našem fudbalu. Nekoliko puta smo se čuli posle mog odlaska.
Fudbalska javnost najviše pamti iz perioda u Crvenoj zvezdi.
- Drugarstvo je bilo u prvom planu. Dve i po godine na Marakani mogu da podelim u dve etape. Prva je bila kad sam stigao i bio među mlađim igračima, uz trenere Roberta Prosinečkog i Aleksandra Jankovića, uspeli smo da osvojimo kup. Druga je kad sam već bio starosedelac i kad smo osvojili titulu. Bilo je mnogo starijih igrača, Nenad Milijaš je mlađim igračima bio sve - od lidera do finansijera - istakao je Kasalica.
NIKO KAO MIRKO VUČINIĆ
Tokom karijereupoznao je mnogo dobrih igrača, ali jedan je ostavio poseban utisak.
- Mirko Vučinić! Bili smo saigrači u reprezentaciji Crne gore. Šta ume da uradi sa loptom, to ne mogu ni da zamislim, ne bi mi palo na pamet. Na kraju, igrao je u Juventusu i bio jedan od aduta ekipe. Sećam se utakmice sa Engleskom, poigravao se sa štoperima. Samo gledate i uživate, makar karta za meč koštala sto evra – kaže Kasalica.
IDEALAN TIM
Posle kraćeg razmišljanja odlučio se za idealni tim saigrača.
- Na golu bi bio Boban Bajković, desno Branislav Ivanović, štoperi Stefan Savić i Marko Baša, levo Filip Mladenović, da ne guram samo saigrače iz OFK Beograda. U veznom redu prvi je Nenad Milijaš, pored njega Miloš „Čava“ Dimitrijević. Na ofanzivnom veznom je Nikola Knežević, koji čini čuda, ako mu se pruži sloboda u igri. U napadu su Mirko Vučinić, Stevan Jovetić i kum Andrija Kaluđerović. Ako bi video da ga nisam stavio u svoj najbolji tim, zvao bi me i svašta bi mi rekao – kaže uz osmeh Kasalica.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
