Ретко који путеви су чудни као фудбалски. На том путешествију честе су промене клубова и земаља, па је тако тражећи себе, Новопазарац Иван Јоковић (22), за пет година променио десет клубова, два по сезони.
Физички доминантан и технички одлично потковани нападач, са изразитим осећајем за гол, не тако давно као један од најмлађих израстао је у голгетера Тутина у српсколигашкој конкуренцији.
Кренуо је из ОФК Раса, био део млађих категорија ИМТ-а, док као 18 – годишњак није заиграо у сениорском тиму тада прволигаша Синђелића из Београда. Потом је носио дресове БСК-а из Борче, Тутина, Јошанице, Јавора, чачанског Борца, био је у Раду и пожешкој Слоги, да би тек завршену сезону завршио у италијанској Серији Д као играч Тау Алтопаше. Клуб из луке поред Фиренце заузео је пето место на табели, а његов деби се одужио, дочекао га је тек у финишу сезоне.
- Било је то у нестварном амбијенту пред 6.000 људи против Ливорна, бившег члана Серије А. Два месеца сам само тренирао чекајући на боравишну визу тако да сам стигао да одиграм тек пет утакмица у завршници првенства. Улазио сам са клупе, али и оставио иза себе невероватно искуство. Имам понуду да останем у клубу, али размишљам, желим више – истакао је Јоковић.
Да су путеви да чуднији не могу бити Јоковићев пример је готово савршен. Прву сениорску утакмицу одиграо је у дресу Синђелића у Новом Пазару. Био је то друголигашки дуел из октобра 2019. године у којем је на терен крочио само неколико тренутака пре него ће у 82. минуту постићи једини гол на мечу.
- Сећам се добро, тако се наместило. Желео сам другачији пут, али нисам се предао. Верујем у себе и знам да могу и до највеће сцене. Доста је играња у нижим ранговима, свим срцем желим да остварим највећу жељу и да коначно заиграм за Нови Пазар. Од тог циља нећу одустати ни по коју цену – каже Иван Јоковић (22).

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.